Подгорац

4 сСТодгораи,

Ове године у општини Осечина добар род свих пољопривредних култура, осим најраспрострањеније

ШЉИВА НАЈВИШЕ ПОДБАЦИЛА

Овог септембарског викенда у Подгорини нема важнијих догађаја нити већих послова, чак ни у пожопривреди, силом прилика, због изузетно слабог овогодишњег рода шљива, па је можда баш и зато сада овај предах до почетка бербе кукуруза и јесење сетве прилика да се проанализира шта је до сада на овом подручју урађено у пољопривреди, за већину овдашњег становништва најважнијој области.

У изразито воћарском крају, у којем према статитичким

подацима има преко једног милиона стабала разних сорта шљива, ове године све је добро родило

изузев - најраспрострањеније културе. Шљива у већини воћњака нема ни за слатко, сушаре, углавном, нису ни подлагане, а слично ће бити и са казанима за ракију, која је већ достигла цену од три евра за један литар препеченице.

За разлику онекадашњег "плавог блага", које је у последњим деценијама изгубило трку за знатно профитабилнијом малином, "црвено злато" је минуле сезоне имало рекордан род. На 110 регистрованих _откупних станица 24 откупљивача из општине Осечина, затим из Ваљева, Шапца, Крупња, Владимираца, Новог Сада и Пожеге, предузели су од произвођача преко 5.000 тона овог воћа. Највише малине - 3.500 тона - откупила је 33 "Пецка" из Пецке и замрзла у својој и закупљеној хладњачи "Подгорке" из Осечине, чекајући бољу цену на иностраном тржишту.

Земљорадничке задруге и приватни предузетници, по завршетку кампање малине, откупили су и близу 1.000 тона купине, чији је род и овог пута био далеко бољи од понуђених цена (од 8 до 18 динара за килограм), сматрају произвођачи. Према подацима са којима располаже Општинска управа Осечина, успешна је била и жетва стрних жита (пшеница, овас, раж и јечам), које ратари са овог подручја сеју искључиво за сопствене потребе. Принос се кретао од две и по три тоне по хектару, а пос вим прогназама може се очекивати и једна од најбољих берби кукуруза, који је понео као ретко кад до сада.

Д.САВИЋ

сто љетрлићрљфа

На крају бербе дувана

наппата 7

На територији наше Општине ове године посађено је, преме подацима које поседују надлежне службе у СО Осечина, 150 хектара уговорене и око 30 хектера неуговорене производње дувана. Повећање производње уследилло је увођењем стимулације за производњу дувана у висини од 40.000 дин по хектару.

У М.З. Белотић производњом дувана бави се неколлико домаћинстава од којих је домаћинство Славка Васлић највећи произвођач дувана на парцели од 5,5 хектара, До сада су уговорену производњу, реализовали са 8 тона сувог дувана.

Домаћинство Луке Алексић већ четврту годину производи дуван за "Дуван" из Љубовије, и како нам рече, ове године посадио је 35.000 струка дувана (1,4 хек-

~ тара).

-Тренутно је берба дувана при крају, остало је још једно брање. Овогодишњим приносом сам релативно задоваљан, с обзиром да смо у пролеће због обилних киша пресадили 15.000 струка. До сада смо предали 2,1 тону (очекујем још 700 кг), по просечној цени од 97 дин/кг - || класа. За

7. новембар 2002.

диму

сада нисмо наплатили ни један килограм дувана, а како нам је уговором прецизирано исплату можемо очекивати до краја године.

Држава је премију од 40.000 дин/ха исплатила у висини од 25.000 дин. по засађеном хектару, а преосталих 15.000 исплатиће по предаји 1,45 тона сувог дувана. Овогодишња улагања у производњу била су већа чак за 8.000 дин. по ха, док се цена дувана није мењала.

-С' обзиром на недаће које сам имао и ове године након истека уговора престаћу да се бавим овом производњом, јер је изузетно тешка и све мање рантабилна. Производња је изузетно дуга (од фебруара до децембра), и напорна. Захтева даноноћни рад у време бербе и сушења. И поред мукотрпног рада материјалнне сатисфакције очигледно нема.

Велики проблем је и у сушарама које уместо течног горива користе огревно дрво, што условљава већу сечу шума . Овај проблем ће вероватно заокупити у догледно време и екологе и органе задужене за контролу сече шума.

Индустрији порераде дувана за сада нико од надлежних не поставлља питање како уговара и реализује уговорене обавезе.

С. РАНКОВИЋ

Индустријско и лековито биље све занимљивије за произвођаче из Подгорине

камипица ипи ШГЉИВОВИЦА

У подгорским селима, традиционално воћарском подручју, из године у годину повећавају се површине под индустријским културама и лековитим биљем. У потрази за што сигурнијим пласманом својих производа и, наравно, бољом зарадом, на далеко чувени произвођачи шљива и ракије, малина и осталог јагодичастог воћа, последњих година показују све веће интересовање за садњу дувана, белог дуда (за свиларство), камилице и других култура од којих осе никад раније на овим просторима није живело.

Тренутно најпопуларнији и најраспрострањенији је дуван. Према незваничним подацима, под "вирџинирм", “берлејом" и другим сортама, чија берба је у току, а које су интересантне за откупљиваче и прерађиваче, ове године налази се око 500 хектара. Драгутин Алексић из Остружња и Милутин Манојловић из С. Осечине, који су са по 7-8 засејаних хектара међу овосезонским дуванским рекордерима, већ размишљају о повећању производње у наредном периоду.

За програм производње сирове свиле, такође, постоји изузетна заинтересованост. Велики број будућих произвођача распитује се о условима под којима могу да добију саднице за подизање плантажа белог дуда, најважније хране за свилене бубе, као и о свему осталом у вези са свиларством. Слично је и са лековитим биљем, посебно са камилицом, за коју, по оцени стручњака, у овом крају постоје идеални услови за гајење.

Проблеми са пласманом и посебно наплатом воћарских производа - малина обично буде исплаћена пред крај а вишње, купине ишљиве теку пролеће наредне године - на једној страни, а на другојбоља, барнапрви поглед, профитабилност индус-

тријског и лековитог биља, у догледно време могли би озбиљније да угрозе воћарство. Међутим, традиционална производња успешно одолева и за сада, ипак, још није на видику време када ће Подгорци своје госте уместо, како је обичај, слатким од јагода, шљивовицом - препеченицом или соком од малина прво понудити, рецимо, камилицом.

Наиме, упркос сталном повећању броја старачких и гашењу опњишта многих домађинстава, не јењава интересовање за подизање нових засада шљива ималина.

- Пролетос, после Уредбе Владе Републике

Србије, којом се подстиче подизање нових шљивика |

што се могло обезбедити садница са потребним папирима - каже Љупко Миловановић, пољопривредни стручњак у СО Осечина, напомињући да је на _ овом подручу само 33 "Пецка" из Пецке успела да за своје кооперанте обезбеди 5000 садница са свим потребним папирима.

Ничу иновималињаци, аузнеколико постојећих | урађено је или је у плану изградња још једног броја | нових, мањих хладњача. Тако, на пример, фирма |. «Ангро-малина", по речима власника Андрије | Марковића, планира да у најскорије време, У | Гуњацима, поред постојећег, подигне нови родни малињак на 12 хектара, затим сопствени матичњак за производњу садница на три хектара и мини хлад њачу за прихват свежег воћа. ииндивидуална пољопривредна домаћинства, алије истовремено за гајење јагода и купина све мање заинтересованих на овом подручу.

Д. САВИЋ _