Подгорац

31. децембар 2002.

а Трава афета

СТодгорац, 15

ЗДРАВСТВЕНА ЗАДРУГА У ПЕЦКОЈ

Напорни физички послови, слаба исхрана, тешки услови рада, неразвијена здравствена служба, лоше хигијенске навике и сурова клима деценијама неповољно су утицали на стање здравља становника Пецке и околине. То сазнање био је довољан разлог групи напредних људи у којој су били: учитељи Жарко Илић и Петар Враголић, трговац Драгутин Драги Андрић, председник општине Живко Топаловић и још неки, да приступе оснивању прве здравствене задруге у том крају. Међутим, њено оснивање било је пропраћено многим тешкоћама. Нарочито је било тешко убедити сељака у циљ и сврху њеног оснивања, с обзиром да се њој мало знало, а још теже да сто динара за учлањење у њу. Пошто се до средстава тешко долазило, према писању листа "Глас Ваљева", од 02. априла 1933. године, драгоцену помоћ у њеном оснивању пружили су им и житељи Ваљева: Вишња Савчић трговац, Милоје Жиловиш књижар, Здравко Савчић трговац, Милован Пантић хотелијер, Чедомир Илић трговац, Живојин Секулић капетан и капетан и Агоп Баронијан трговац.

Среска царинска здравствена задруга СОЈ, са седиштем у Пецкој, основана је 18. децембра 1932. године, па се ових дана навршило пуних седам деценија. Регистрована је 20. марта 1933. године код Шабачког окружног суда и заведена под бројем 5 425. Учињено је то у Шапцу јер су у то време Пецка и околна села припадали Срезу азбуковачком а овај округ Подрињском са седиштем у Шапцу. За првог председника Управног одбора ове задруге изабран је Жарко Илић, учитељ и управитељ Основне школе у Пецкој, који је шест месеци касније премештен са службом у Ваљево. После низа заврзлама задруга је почела са радом јуна 1933. године.

Према писању Драгог Андрића у листу "Глас Ваљева", од 15. априла 1934. године, за првих шест месеци рада у задружној амбуланти прегледан је 271 пацијент и остварен чист приход од 4 500 динара, иако је радила у сиромашном и тешко приступачном крају. Пошто је примењивала и друге облике и видове здравствене заштите, поред финансијског успеха, значајно је допринела побољшању стања здравља мештана, подизању здравствене културе и спасила много живота. Вршећи вакцинацију 700 деце и примењујући друге мере за релативно кратко време искоренила је дифтерију и дизентерију које су у то време пировале у том крају.

Приликом оснивања Здравствена задруга у Пецкој имала је само 32 члана али је касније дошло до њеног значајног омасовљења. Већ почетком 1934. године имала је 213 чланова из Пецке, Царине, Скадра, Гуњака, Коњица, Драгодола, Лопатња, Бастава, Суводања, Станине Реке и Горње Оровице. Сви они плаћали су месечну чланарину од 5 динара, а за лекарски преглед 10 динара, а имали су и неки попуст при куповини лекова у апотеци која је радила при задрузи. Наравно сви други много скупље плаћали су задружне услуге.

На другој редовној скупштини ове задруге, одржаној 12. фебруара 1935. године, изабрани су њени нови органи. У нови управни одбор ушли су Живко Топаловић, Петар Враголић и Тихомир Петровић. Надзорни одбор сачињавали су: Десимир Вуловић, Драга Суботић и Тит Стефанов. За задружног књиговођу поново је именован Драги Андрић а благајника Живојин

Новаковић.

Већ, на следећој годишњој скупштини, одржаној 26. јануара 1936. године, присутни су одлучили да бар удвоструче број задругара и још амбициозније приступе реализацији својих програмских задатака. То се пре свега односило на оснивање Ветеринарског одсека и подизање задружног дома здравља. До тада лекарска ординација била је смештена у кући Степана Плавшића, бојаџије у Пецкој. Просторије у којима се радило биле су мале неусловне.

Пошто је од општине добијен плац, поведена је акција за изградњу задружног здравственог дома у Пецкој. Организовано је прикупљање добровољних прилога у новцу и материјалу. Становници Пецке и околних села масовно су се одазвали том позиву дајући камен, песак, дрвену грађу, новац и друго. Пошто је прикупљено нешто материјала и средстава током 1939. године започела је изградња тог дома према плану Главног савеза Здравствених задруга Србије. У циљу окончања започетих радова, посредством Министарства социјалне политике и народног здравља, добијен је и кредит од 350 000 динара, па су радови на његовој изградњи завршени крајем 1940. године.

Први задружни лекар у Пецкој био је Иван Морозов, по народности Рус. Овде је радио годину дана, те је уместо њега дошао др Милан Голубовић, који се. такође, није дуго задржао. Иначе, високообразовани здравствени радници нерадо су се задржавали у Пецкој због удаљености од већих градских центара, слабих комуникационих веза и лоших економских прилика. На то је указао и Драги Андрић, у свом говору на ХУШ редовној годишњој скупштини Савеза здравствених — задруга, одржаној 22. октобра 1939. године, и замолио да се поради на отклањању тих проблема, наглашавајући да појединци и овако покушавају да угуше здравствени задругарство; да су то пре свих срески лекари који због њега остају без за њих значајних прихода. /Милорад Радојчић: ЗДРАВСТВЕНИ ЗАДРУГАРСТВО У ВАЉЕВСКОМ __КРАЈУ. Гласник Међу општинског историјског архива Ваљево, 1986, бр. 20-21, стр. 239-286/

Средином 1939. године за лекара Здравствене задруге у Пецкој дошао је млади агилни др Херберт Краус, који се брзо показао као добар и стручан човек а у јулу 1941. године отишао је у партизане. Поред рада на организовању здравствене службе у НОР-у био је већник АВНОЈ-а. По ослобођењу, поред осталог био је начелник Војно - медицинске академије, директор Савезног завода за здравствено осигурање, републички и савезни секретар за здравство. Пензионисан је као санитетски генерал мајор а умро је 1970. године у Београду. Са њим јекао болничар радио Цветко Томић, младић из Царине, који је након Другог светског рата завршио Медицински факултет у Београду вратио се у родни крај и радио као лекар и управник Дома Здравља у Пецкој, који и сада носи њихова имена и презимена.

У циљу народног просвећења при овој задрузи образован је народни универзитет на коме су повремено одржавана разноврсна предавања. Предавачи су били појединци из Пецке /др Херберт Краус, Петар Враголић, Драги Андрић../ али и угледне личности са стране /др Ђаја из Београда, др Миша Пантић

из Ваљева и други/. Та предавања прво су одржавана у школској згради а када је оспособљен Здравствени задружни дом у Пецкој у сали његовом приземљу. Она обично организована петнаестодневно; била су солидно посећена (40-50 људи) и лепо прихваћена од већине присутних.

У јесен 1938. године при Среској царинској здравственој задрузи у Пецкој организовани су и течајеви за унапређење пољопривредне производње и то сточарства, воћарства и повртарства. Ти течајеви су организовани све до избијања Другог светског рата. Познато је да је предавања о пчеларству држао Петар Враголић, који је и практично демонстрирао и показивао неке радње у свом угледном пчелињаку. Остало је запамћено да је држао и нека предавања о воћарству. Драги Андрић је водио течајеве о сточарству и повртарству а ангажовао се и око набавки расних свиња, сточне хране и садница разног врста воћа.

На иницијативу др Херберта Крауса, прво је организован курс здравственог просвећења, а крајем 1940. године и курс прве помоћи. Први курс похађало је двадесетак омладинаца из Пецке и околине а на њему су држана предавања о заразним болестима, нези болесника и другим темама из области здравственог просвећивања. Други течај похађало је и до педесет омладинаца. Да би међу њима било што више девојака и младих жена професор Бланка Краус, поред предавања које је држао њен супруг др Херберт Краус из прве помоћи, држала је предавања и давала им практичне савете из области бриге о деци и вођења сопственог домаћинства. Све те курсеве посећивали су и помагали сарадници Главног савеза земљорадничких задруга а према непотпуним подацима кроз њих је прошло 80 омладинаца и других грађана из Пецке и околних места. /Александар Јевтић: ХРОНИКА ПЕЦКЕ, рукопис који се чува у Историјском архиву у Ваљеву/.

У раду ове задруге учествовало је већи број људи 6без обзира на политичка опредељења. Међу њима, највише је, било прокомунистички оријентисаних омладинаца, па је она сматрана снажним упориштем прогресивних снага. Неки од тих људи били су иницијатори, организатори и учесници многих друштвено - корисних акција. Доста њих учествовало је и у Другом светском рату на страни НОП-а, а неки су то платили и својим животима.

Није сувишно и подсетити да је Драган Андрић, као делегат Здравствене задруге из Пецке, на ХУШ редовној годишњој скупштини Главног савеза здравствених задруга отворе дописне школе које би духовно васпитавале њихове задругаре. Предлагао је да Савез обезбеди кредит уз помоћ кога би се задругари једне задруге. упућивали у другу, ради размене искустава и интензивирања појединих њихових активности. Истовремено, молио је савез да појача задружну пропаганду, посебно међу студентима, како би се омладина васпитавала у духу стварања задружне државе. /Задружна реч" Београд, бр. 21-22, од 01-15. новембра 1939./.

Захваљујући и раду ове задруге значајно је побољшано стање здравља месног становништва, али и постављене добре основе за развој здравствене службе у Пецкој и околини.

Милорад РАДОЈЧИЋ