Подгорац

~

У

ма Бо не И И за с а н в

2. мај 2003.

следе рлалић

ПРИРОДА

Једини прави пријатељ човеку је природа. Ја волим природу и осећам

_ да природа воли мене. То може да

осети свако ко воли природу, јер она нам даје здравље. Волим да идем на планину јер се тамо лепо осећам.

' Дишем пуним плућима, слушам цвркут

птица, радујем се сваком поточићу. А оно чему се највише радујем су мали зечеви. Тада ми се отвори машта и замишљам да су ми зечеви пријатељи са којима могу да причам. Кад год одем

· напланину, мене обузме неко неописи-

во осећање. И онда обично легнем на

путују као путници који немају одређени облик. Понеки авион остави бели траг који изгледа као бели пут без краја.

Свима онима који су болесни саветујем да оду у природу. Тамо ће се боље осећати и упознати са тајнама које је мајка природа на леп начин склонила од пролазника, а ако се у њој само мало више задрже схватиће да је природа једино наше право богатство. Боље је бити скроман и уживати у ономе шта нам је природа дала, него бити богат, а болестан.

меку траву и посматрам облаке како

ЗДРАВЉЕ

Песма вам је ова здрава, а пева је једна крава:

„Планински је ваздух чист, убери га као лист.

Да вам старост споро дође, помоћи вам може грожђе.

Шипурака и дрењина ту вам има витамина.

Свеж планински ваздух реже, болестима све је теже.

На планини ветар пири, разбежали се бацили.

Пијте још и млеко кравље, јер, верујте, то је здравље.

Ко се овог придржава, може мирно он да спава.

А болест нек гледа где ће јер нас никад стићи неће.“

Горан ПАВЛОВИЋ

сесосессссоссовсосевовососовосссосвевосвсессвсввовососсовессовсосовсосовсосовосеосвеоссавсовео оосеосевовсоссвовсвсоввсовсоосовововеосовососеоссоовосвсовесссссввсоссовсовоссововоссосвосоосововове

геововсесеовеовововсввосвососввсссессвсвевсве

Жељко МАРИНКОВИЋ

1 1 1 1 ! 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 ' 1 1 1 1 1 1 1 1 1 ! 1 1 1 1 1 1 1

сПодгорац, 1

ВАЗДУХ

Скоро сви људи овог света, ношени олујом времена, обузети су питањем; Како доћи до новца2 Не слутећи и не примећујући да у потрошно и пролазно улажу оно што се никада више не може вратити. У захукталој брзини људске тежње ка већем броју фабрика, путева, као ветром покошене нестају шуме, ливаде, биљке...

... Нестаје и здравље. Кисеоник је обојен димом, а сви ми удишемо такав ваздух. Људи лагано као биљке, вену јер немају више здрав ваздух и чисту планету. Све више њих је оболело од бронхитиса астме и рака плућа. Милиони суза навлаже земљу због губитка вољених, најдражих Особа. Једини обновитељ здравог живота је здрав ваздух. Планине... горди и неустрашиви витези који себично чувају залихе најчистијег и нај кристалнијег ваздуха за све оне који им хрле у наручје и предају им се у потпуности. Оне су мајке које одају тајне сваком ко их воли и ко им се поклони као правим престолима нетакнуте природе. На њима ничу читава постројења најздравијих фабрика на свету које производе ваздух, кристално чист и оштар. Његова сабља сече и реже сву нечистоћу из плућа и регенерише здравље. На жалост, већина не схвата да одлазак тамо не треба да буде под тужним околностима, већ ради задовољства којег ће свак осетити када ступи на њихове превоје и врхове. Повратак природи је једини пут ка здрављу. Зато би сви људи на овом свету своје здравље требало да темеље на чврстим и јаким темељима природе, јер су једино они прави и непролазни. Вратимо се природи... Милица НОВАКОВИЋ

Немања САВИЋ