Подгорац

њене

2. мај 2003.

спраћеовлаћље

сТодбораи, 15

Пастирска поука о односу верника према светињи храма и својој Цркви

ДОЛАЗАК У ХРАМ

Пре поласка у цркву треба се пристојно, уредно и чисто обуши. Не треба се облачити тако да својим одевањем и изгледом краћено пажњу осталих у храму.

• При уласку у храм Божији треба се побожно прекрстити, поклонити према иконостасу и дискретно наклонити десно и лево већ присутнима. Крстити се треба са три правилно састављена прста десне руке почевши од чела, груди, па десног и левог рамена, полако изговарајући у себи молитву.

• Икону на средини храма, крст, јеванђеље и свете мошти где их има треба целивати после два мала, кратка поклона. Трећи поклон се чини после целивања. На Спаситељевој икони треба целивати ноге а код попрсја руку његову. Код Богородичне иконе и светитеља целива се рука а код нерукотвореног лика Христовог и Главе Светог Јована Крститеља целивају се власи косе.

• Потом треба запалити свеће за своје живе сроднике и ближње, обично на горњи део свећњака а потом палити свеће за покој душе умрлих, најчешће у доњем делу свећњака. Затим треба даривати добровољни прилог своме храму који може бити у новцу или неком другом виду, јер то је једини начин да црква врши своју мисију. Ову жртву и принос Богу ваља пропратити тихом молитвом у себи.

• Мушкарци, по правилу, стоје на десној страни у храму, а женске особе на левој, гледајући од улазних врата.

•Док траје света служба Божја не приличи ходати по цркви и целивати иконе пред иконостасом. То се ради пре или после службе. У храму треба стајати као да смо на небу са анђелима.

• Ваља знати и то да је пожељно у цркву доћи пре почетка богослужења и да без велике потребе не треба излазити напоље пре краја богуслужења. Тога дана не треба гневити нити љутити било кога.

Пастирско писмо бр. 7

ПОХАЂАЊЕ И ПОМАГАЊЕ СВОЈЕ ЦРКВЕ

Свети храм је дом Божији и освећено место за молитву. Свака верујућа православна кућа има своју парохијску цркву, свој храм који је за њу и за све њене укућане највећа светиња. МОлити се Богу може у свакој цркви, у сваком месту, али посебну одговорност и посебну обавезу имамо према светињи у свом месту.

• Зато недељним и празничним данима треба наћи времена и отићи у своју цркву. Нека то учини бар неко од укућана, некад отац, некад мајка, некад деда или бака, а посебно треба наћи времена и децу научити да заволе цркву и молитву. Тако ћете и себи и њима обезбедити сигурну и здраву будућност и никада се нећете постидети своје деце.

• Поштујте заповест Божју која каже:Шест дана ради и посвршавај све своје послове а седми дан (недељу), посветити Господу Богу своме.

• Храм је жив и има сврху постојања само ако нерод долази у њега на молитву. Ту се непрекидно моли свештеник за све мештане, живе и упокојене, за живот и здравље, за мир, љубав и слогу.

•Да би црква у Вашем месту могла постојати и опстати, да би могла вршити своју мисију коју врши вековима, треба је помоћи да ради и гради, да поправља о обмавља, да помаже онима којима је помоћ потребна. Зато кад идете у цркву, не заборавите да понесете свој дар и прилог, мањи или већи у новцу или неком другом облику и дарујете своме храму.

•Бог који све зна и све види, вратиће вам стоструко, јер:"'Ко цркви даје богу позајмљује, а Бог ником дужан не остаје!"

•Све што вам треба за верске потребе купујте у својој цркви: свеће, тамјан, иконе, књиге, календаре и све друго. На тај начин помажете својој цркви, да чува и сачува све оно што су преци Ваши урадили и саградили.

• Деца Ваша и потомци наследиће оно што им Ви у цркви оставите.

•Бог Вас благословио и наградио за сваки дар.

ПОНАШАЊЕНА СВ. БОГУСЛУЖЕЊУ

Ток богослужења треба пратити пажљиво и мирно без шаоутања и непотребног померања. Познанике У цркви треба поздравити малим, неупадљивим наклоном.

•Крстити се треба углавном онда када то чини и свештеник, нарочито када се у возгласима помиње Света Тројица: Отац, Сини Свети Дух.

• Поклоне треба чинити у посебно важним моментима богослужења: за време малог и великог входа, за време читања јеванђеља, за време кађења и на речи: "Мир свима". велики поклони (метаније) и клечања у храму чине се посебно уз Часни пост, на литургији Пређеосвећених дарова, код речи свештеника: "Христова светлост просвећује све", код певања: "Да исправистисја молитва моја..", "Ниње сили небеснија..."

•Од Васкрса до празника СВ. Тројица не клечи се у цркви, нити се чине велики поклони. Не треба клечати ни недељом, јер је свака недеља поновљени Мали Васкрс, нити великим Господњим празницима. • Приступити светом причешћу, при крају литургије, могу само они који су се достојно припремали постом и молитвом и који су се исповедали духовнику. За исповест се долази пре почетка литургије. Причестити се може на свакој литургији, а најмање то треба чинити четири пута у четири годишња поста. Пред светим путиром побожно се приклонити, склопити руке на грудима не крстећи се, рећи гласно своје име, и примити тело и крв Христову у уста.

• После светог причешћа прима се анафора (освећени хлеб). Анафора се прима на следећи начин: длан десне руке треба ставити преко левог, укрст, и на њега примити из руке свештеника анафору и сачекати у молитви крај свете литургије. Они који се не причешћују, по завршеној служби Божијој, узимају на исти начин анафору, поново целивају при излазу из храма икону, носећи благослов Божији у своје домове.