Подгорац

Јутро је, сунце полако извирује иза брега са својим првим зрацима којио прекривају наш малињак.

После доручка полако крећемо у малињак носећи сандуке. Данас ће бити доста малине, па морамо брзо да беремо. Јутарња роса која је још ту хлади нам стопала и тера нас да брже беремо. Када је било дванаест часова, отишли смо на ручак.

После ручка опет смо кренули у малињак да наставимо бербу. Касније је дошла моја сестра, јер она се буди у десет часова, затим доручкује, па онда гледа "Супер девојчице". А када угреје најјаче сунце, она полако и лењо долази да бере малину.

У 17 часова долазе комшија Славко и комшиница Мара. Комшија Славко је велики шаљивџија и увек смисли неки

35

И

ПН

Топао јесењи дан. Нежно сунце ми је миловало лице и опомињало ме да је време за устајање. Лењиво сам се протегла и устала из кревета. Чула сам неку необичну вику у дворишту. Изашла сам напоље. У дворишту је било доста људи.

Радознала упитала сам баку"Бако, шта раде ови људи овде>" Бака ми одговори смешкајући се:"Идемо да беремо шљиве на брду, иди и ти, обуци се, па хајде са нама."

Пресрећна, као метак истрчала сам на спрат и брзо се обукла. Лебдела сам у ваздуху од среће. Са лица ми није силазио ведар осмех. Сваке године се обрадујем берби шљива, због тога што у башти буде увек занимљиво. Збијамо неке шале и изводимо трикове, па кад се почнемо смејати цело брдо се тресе.

Негде око девет часова ујутру кренули смо у брдо. Уз пут смо се шалили и смејали. Један мој комшија Милован је бацио дебели, црни конопац пред мог деду и

_ —

виц, који је смешан. Комшиница Мара је мало озбиљнија, али и она има смисла за хумор. Такође је одлична куварица.

У 19 часова прекидамо бербу јер тада долази комшија Ђендо да откупи малину. Он је вредан човек и увек долази на време. Воли пиво, па му ја увек охладим једно које он попије одједном, без паузе. После мерења малине сви одлазимо на одмор који смо заслужили, сем моје сестре која је набрала само једну посуду од 4 кг. Када се завршила "Генерална проба" отишао сам на спавање.

После сезоне малине уследио је мали предах, а онда је дошла купина коју највише волим да берем јер Ко ради, не боји се глади. Тако бар каже народна пословица.

Србо МИЛИАСАВЉЕВИЋ У

ННН- 7 =

узвикнуо:'"Пази, змија!" Деда се устргнуо назад и тако јако викнуо, да је одзвањало у шумама: Јој!"

Када је видео да је испред њега био конопац, слатко се насмејао.

Лишће са околног дрвећа јесењи ветар је немилосрдно откидао и носио. Ко зна где. Небо је било ведро, са понеким тмурним облаком који се мрачио на нас. Птичице у шуми су весело цвркутале и својом песмом још више улепшавале дан.

Стигли смо у башту. Била је велика, па ми се чинило да никада нећемо покупити шљиве. Листови су се клатили на гранама, а крупне плаве шљиве су нас весело поздрављале. Ушли смо у башту и спустили гајбице. Дувао је ветар и мрсио нам косу на глави.

Деда је узео млатач и почео да тресе шљиве. Оне су падале на земљу лупајући својим главицама.

Сви су били весели и свуда се чуо жагор

сЛодгораш, 11

ГЛАВНУ УЛОГУ ОДИГРАО ЈЕ МОЈ ЉУБИМАЦ

Била је субота. Насмејано сунце излазило је иза брежуљка. Весели јутарњи зраци су право упирали у мој прозор.

Пробудио сам се, али ми се још спавало. Као и обично у 10 сати баба је на вратима тепала:'Злато, срећо бакина, хајде устај, треба да идемо у усеве. Онда устај, обуци се, једи и док то све прође, оно већ подне. Изашао сам напоље да узмем чистог ваздуха.

Одједном зачу се лавеж паса. Дошао сам да видим мог љубимца Џерија, али тамо само покидан ланац. Погледах где је баба, бабе нема. Мало сам се и уплашио. Дошао је и мој комшија са својим Астором. Лисица која је узела кокошку почела је да бежи. Комшија је пустио Астора да је јури. Потрчао сами ја да видим шта ће бити.

Џери и Астор су спретни и брзо јурили лисицу по целој ливади. Одједном сам их изгубио из вида. Наставио сам да идем и угледао сам Астора који се крваве њушке враћао кући. Забринуо сам се где је Џери. Изненада сам добио снагу и потрчао. Кад тамо мој љубимац Џери је стајо на ливади, а лисица није имала куда, јер Џери није дао да се помери. Џери је потрчао и ухватио лисицу и рашчупао је. Кокошка је остала читава.

Мој Џери се врати храмајући на једну ногу, која је била крвава и повређена. Џери и ја смо срећни отишли, а тамо су нас чекали Астор, комшија, баба и деда који су били поносни на Џерија.

Мислим да је Џери одиграо главну улогу, и на крају комшија је признао да је Џери најспретнији пас у селу.

Немања Пваловић М!5

и граја. Питала сам другарицу Милицу:"Да ли ће пасти киша2" Сасвим сигурна одговорила је:"Неће".

Сви су се шалили и смејали. Свуда се могло чути како се људи довикују:"Ајде сада ову шљиву!' Тако је дан брзо пролазио и оно жарко сунце залазило за брдо.

Остало нам је било још две три шљиве. Комшија Драган је рекао"Ајде да то часком отарасимо!' Наставили смо са радом певајући песму "Вишњичица род родила". Мој тата се нашалио и почео певати" Шљивичица род родила", а ми смо се тако слатко насмејали.

Почео је да пада мрак када смо завршили са купљењем шљива. Пошли смо кући. Сви су причали како смо брзо урадили. Вечера је протекла весело и у шали, а деда је уз здравицу рекао:" Ајд, помози Боже, да овако буде сваке године!"

Сви су били задовољни, а посебно моја породица што смо обавили један од јесењих радова.

Марија Миловановић Мд