Подгорац
нв
зена
30. децембар 2003.
Све богатији фонд књига у библиотеци
Народна библиотека, због акутног недостака средстава, муку мучи са обнављањем књижног фонда без кога нема успешног рада Библиотеке. Ако нема нових књига онда, и код оног малог броја сталних читалаца опада интерес за читање и библиотека као установа културе, губи свој основни смисао постојања. Број читалаца, односно чланова Библиотеке у задњих неколико година се стално смањује и планирани број од 1000 чланова, „који је као опредељење још 2000. године постављен као циљ ће бити тешко остварљив.
У пракси обнављање књижног фонда Библитеке реализује се путем набавке књига из сопствених средстава, наменских средстава из буџета општине, откуп књига 3за библиотеке које врши Министарство за културу, поклони издавача и аутора и поклони грађана.
Набавка књига из сопствених средстава врши се од прикупљеног новца који се реализује од чланарине за упис у биб-
лиотеку. То је најсигурнији извор прихода, али и најмањи тако да се од чланарине
годишње купи до 10 наслова, што је за
услове рада ове библиотеке и није зане-
марљиво. Наменска средства из буџета за набавку нових књига су релативна и висина тих средстава зависи од могућности буџета да издвоји средства за ову намену. У 2002. години за набавку књига из буџета је издвојено 50.000 динара и купљено је око 350 књига. У овој години из буџета је издвојен исти износ за који на жалост може да се купи дупло мање књига. Сви издавачи (а има их велики број) су тржишно оријентисани па и књига, уосталом као и свака друга роба, стално поскупљује, тако да за њихову
ђ Е ДА
набавку неминовно морају да се издвајају већа средства.
Откупом књига Министарства за културу библиотеке су највише добијале. Наиме, Министарство за културу расписивало је пролећни и јесењи конкурс за откуп књига за потребе матичних и општинских библиотека. На конкурсима су учествовале скоро све издавачке куће, а комисија коју формира Министарство вршила је избор књига које ће се откупити и које по окончању конкурса бивају дистрибуиране библиотекама. У прошлој години наша Библиотека је обогатила свој књижни фонд за 406 књига по овом основу. На жалост у овој години пролећни конкурс није расписан а питање је када ће и у опште да ли ће бити расписан јесењи конкурс. Ако овогодишњег конкурса за откуп књига не буде било онда ће наша Библиотека бити сиромашнија за још најмање 500 нових књига.
Поклони књига од издавача и аутора је најнестабилнији извор опбнове књижног фонда и креће се од случаја до случаја, уосталом као и поклони од предузећа, установа и грађана. У прошлој години поклонима је обогаћен књижни фонд за 69 књига. У овој години, бар према до сада добијеним књигама, тај број књига неће бити ни приближно остварен.
Свака наредна година је сиромашнија у обнови књижног фонда у односу на претходну, а да ли ће то неписано правило бити и у будуће остаје да се види.
16
Да ли сте знали да у нашој Србији, колевци Вука и Доситеја, прети опасност од нестанка ћирилице2 Колико вам је позната чињеница да "српски језик" данас жешће разара латиница него што су то у прошлости чинили окупаторски мачеви или њихове бомбе2 На српски језик и ћирилицу отворено насрћу политичке партије које на српске бираче не рачунају, "независни" медији, којим до српске публике није стало, и "невладине организације" које Србе помињу једино у псовкама2
У Новом Саду већ трећу годину постоји удружење "Ћирилица" то јесте удружење за заштиту ћирилице српског језика. Чланови овог удружења су многи истакнути универзитетски, просветни културни и јавни радници - који истичу да увиђају ново распарчавање српског језика и поступно истискивање ћирилице из срлског народа, културе језика ... Истиче се апсурдност прихватања повеље (на предлог у складу с' променама Устава) која враћа у наш језик равноправност оба писма (ћирилице и латинице), што води сигурном потискивању нашег писма.
Велику опасност представља чињеница да је српско ћирилично писмо постало реткост на многим ТВ станицама широм Србије, да га нема довољно у штампи на натписима у нашим градовима и сл. :
Положај ћирилице у српском језику ј] угрожен до карајњих граница, и то би требало бити једно од националних питања првог
Запис
СЛодгораш, 13
Јелена и Ивана Жигон у Осечини
ДЕСАНКИНЕ ПТИЧИЦЕ
"Одазвале су се само птице" је назив представе која представља поетску причу по текстовима велике песникиње Десанке Максимовић изведена је у Великој сали Народне библиотеке у Осечини и реализацији Јелене и Иване Жигон и млађане Катарине Данојлић. Стамене мисли велике песникиње о природи, лепоти, птицама, цвећу, пролазности живота, љубави, младости, старости и нестајању још су израженије звучале у изговору извођача овог прелепог програма. Изражајност и сугестивност израза, јасноћа говора, кретња и покрети по сцени, где ничег није било сувишног, јасно су показали због чега су Јелена и Ивана Жигон у самом врху српског глумишта. У њихово мајсторство владања сценом изваредно се укопила и Катарина Данојлић дајући и свој лични допринос успеху ове представе. Осечинска публика изваредно је прихватила гошће из Београда што је и доказала топлим аплаузом којим је наградила актере ове представе. Јелена и Ивана Жигон први пут су боравиле у Осечини, одушевљене су нашим местом, а посебно публиком о којој су говориле са пуно хвале. Посебно су истакле најмлађу публику, којих је, мора се то рећи, било у великом броју и који су са пренапрегнутом пажњом пратили ову представу. И овог пута је потврђено да добри програми имају своју публику и велика је штета што гостовања професионалних уметника у току године нема знатно више.
те
реда. Ова десетовековна културна тековина српског народа не може се вратити у живот без улоге државе и свих њених институција, као и сагласно деловање свих институција науке и културе у српском народу.
У склопу предстојеће прославе двестоте годишњице Првог српског устанка биће промовисана Прва српска културна буна 2004 "за ћирилицу“. Редовна скупштина '"Ћирилице" биће одржана у Орашцу, тј. у Марићевића јарузи, на месту подизања Карађорђеве буне на Сретење 15. фебруара 2004.
Вера и писмо су повезани. Борба између православља и римокатолицизма била је повезана са борбом ћирилице и латинице. Ова борба између двеју азбука продужила се као борба између две цркве кроз векове, све до наших дана. Чим су Срби негде поклекли и постали унијати, морали су се одрећи ћирилице, а ни један злочин над Србима није мимоишао ни српоску ћирилицу. Тако су њихове судбине постале нераздвојне.
Свет не тражи да се зарад пријема у његову породицу било који народ одрекне свог идентитета, па тако ни ми. Стидети се и одрицати свог писма - то ја као стидети се свог српског имена. Не одзволимо процес расрбљивања и рашћириличавања, вратимо се коренима и једном од најсавршенијих
„писама које постоје.
Славка АНДРИЋ