Подгорац
30. децембар 2003. Тр заше, стоти 17 |п тетопат Лов ВЛАДАН БОЈАНИЋ НА НИШАНУ ЛИСИЦЕ
Сутрадан по изласку предходног броја | Говачко удружење "Миленко Павловић - У наредним Ема планира — се
нашег листа - 12. новембра 2003. године у Београду преминуо је ВЛАДАН БОЈАНИЋ, правник, један од организатора оружаног устанка 1941. године у овом крају, носилац Споменице 1941. године и деценијама по свршетку Другог светског рата носилац многих значајних политичких и државничких функција.
Владан Бојанић, рођен је 26. јула 1919. године у Белотићу код Осечине, од оца Марка и мајке Даринке, дев. Јанковић, у средње имућној сеоској породици. Основну школу учио је у суседном Комирићу а гимназију у Ваљеву, Шапцу и Руми. Право је студирао на Београдском универзитету.
Ваома млад пришао је револуционарном омладинском покрету и активно учествовао У многим његовим акцијама. Због политичког деловања, као ученик осмог разреда искључен је из гимназија у Ваљеву и Шапцу, те је гумназијско школовање завршио у Руми. Већ почетком 1941. године постао је члан КПЈ и активно учествовао у припреми народног устанка у Рађевини и Подгорини.
Био је активан учесник познатих седмојулских збивања 1941. године у Белој Цркви а после тога ступио у Азбуковачко-рађевску чету Ваљевског партизанског одреда. Вршећи курирску дужност при штабу тог одреда сломио је ногу, па је неко време провео на лечењу у болници у Ужицу. Почетком 1942. године прешао је у Босну и борио се у Пратећем батаљону Врховног штаба НОВ и ПОЈ и другим партизанским јединицама. Обављао је више одговорних дужности а поред осталог био је и политички комесар батаљона и руководилац Политдела Х!Х дивизије.
По завршетку Другог светског рата, између осталог, бивао је секретар унутрашњих послова Београда и Србије, потпредседник Скупштине града Београда и председник Скупштине среза Шабац. Биран је и за члана Извршног већа СР Србије а пензионисан је као судија Уставног суда Србије. Више пута биран је за посланика скупштине Србије и Југославије, за члана Централног комитета Савеза комуниста Србије, члана Председништва и Главног одбора Социјалистичког савеза радног народа Србије. Био је и члан Савета СР Србије.
За свој рад у рату и миру добио је више одликовања и других јавних признања.
Кремиран је на Новом гробљу у Београду 19. новембра 2003. године.
УЈОКЕТЛ. "Осечина" је 29.09.2003.остало без још једног свог неуморног радника. године. Милутин Деспотовић је рођен 28.10.1955. 5 У. селу
9942 Братачић од мајке Пауне и оца Миливоја У ЈКП. "Осечина" дошао је као млад радник и остао све до своје смрти.
Колектив се препознавао и оличавао 5 његовим присуством. Цео свој радни век “посветио је преданом раду и оданошћу
ПИЛОТ“ које у свом саставу има око 250 редовних чланова завршило је ловну сезону (зец, фазан) закључно са 15.12.2003. године.
Ове године ловачко удружење је на простор којим газдује убацило 1300 комада фазанске дивљачи старе око 16 недеља.
У девет излазака ловци су ловили фазана и заца. По речима многих ловаца ове године је фазанске дивљачи било доста више него претходне године, чак је примећена повећана бројност препелице која је иначе ретка у овим крајевима.
Крајем године ће се одржати и редовна скупштина ловачког удружења на којој ће се одредити висина чланарине за наредну годину, такође ће се утврдити финансијски приходи и расходи у овој години.
Са појавом првих снегова почиње и лов предатора (лисица, куна), а такође и црне дивљачи тј. дивљих свиња које су у задње две године најинтересантнија дивљач у овом ловачком удружењу.
прехрањнивање дивљачи и постављање солишта за срнећу дивљач. Никола МАРИНКОВИЋ
Школа из Пецке тражи повраћај своје некадашње имовине
ИСПРАВИТИ
Матична ОШ Чеда Милосављевић“ из ове варошице не жели да се олако помири са, како кажу у овој установи, незаконитим отуђивањем своје некадашње имовине, пре свега старе школске зграде у Пецкој и скоро једног хектара земље у Драгодолу.
Бивша школа у центру места својевремено је дата на коришћење месној заједници за отварање погона лозничке конфекције “Моде“, који се касније трансформисао у предузеће "%Конекс“. После његовог стечаја, ликвивадције и распродаје дела имовине, зграда је, без сагласности школе, пренета на 33 "Пецка“, чији је велики дужник била пропала фирма.
НЕПРАВДУ
Школа у Драгодолу, односно издвојено одељење матичне ОШ из Пецке у овом селу, некада је имала готово хектар земљишта, које је добила на поклон од породице Андрић. Међутим, ту земљу је општина пре неколико година поделила сељанима као накнаду за делове њихових парцела узетих за изградњу пута.
- Надамо се да ће у што скорије време неправде бити исправљене, незаконите одлуке поништене, а стара школска зграда и одузета парцела враћени, како би новоформирана Ђачка задруга при школи дошла до својих основних средстава каже Величко Илић, директор школе.
Д. САВИЋ
ДЕСПОТОВИЋ МИЛУТИН - ЖУЋО
УРИНУ И ОНО ИРА НИНА УВ АВИ АЕ
Риболов
ЧКАЉИНИ КАПИТАЛЦИ
Риболовачко удружење "Јадар" из Осечине, које постоји неких тридесетак година броји у свом саставу око стотинак активних риболоваца.
Председник риболовачког удружења је Милорад Николић - Пилац,
Уа
својој фирми. Није било поправке квара: на водоводној мрежи, по дану и ноћи, у: цик зоре без Жуће... и никад не одбивши: задатак. Волео је људе, дружио се опраштао, китио се поштењем и радом а: кад је требало, а требало је често, и у: муци и весељу, и "за појас заденути". ~
Волео је нас, волео је колектив и свако · парче земље ове све док га кобна болест; није узела. :
Иза себе је оставио два сина Милана и“ Мирослава и супругу Љиљану. 5
Нада МИЛОВАНОВИЋ: ЗУИНИИНН ОНИ У
УУ АН
секретар је Радован Петровић, а благајник Живојин Маринковић који су и уједно дугогодишњи чланови овог удружења.
Риболовци овог удружења најчешће лове на рекама Јадру, Дрини и Сави па и шире.
Једни од најактивнијих И најопремљенијих риболоваца су Мића Станимировић, Момчило Стевановић и Миливој Павловић - Чкаља.
Ове године најуспешнији, а уједно и најискуснији од њих је Миливој Павловић - Чкаља. Он је ове године постигао најбоље резултате ухвативши на удицу неколико амура преко 10 килограма, пар сомова од пет и више килограма и врхунац ове године је штука тешка 5,65 килограма ухваћена на бари "Сепарација" у Липничком Шору.
Никола МАРИНКОВИЋ