Подгорац

ИГРЕ НА СНЕГУ

Дошла је хладна зима. Прво је падала киша, онда су кишне капи замениле беле пахуље.

Снег је вејао, вејао, вејао.

Расле су беле шубаре на крововима. Брзо је прекрио брда и равни.

Снег је забринуо одрасле, али је распламсао дечију машту. Сви смо имали исту жељу да уживамо у зимским чаролијама. Повукли смо санке и освојили сва брда у околини. Лица су нам била црвена, руке промрзле, али нисмо прекидали игру.

Направили смо скакаоницу, великог Снешка Белића и оставили га да нам чува стазу до сутрашњег сусрета.

Милица СТАНОЈЕВИЋ УМ1

ОШ "Чеда Милосављевић" - Пецка

Сунце са неба просу живу ватру и одмах пуче зимска кора; дуну јак и топао ветар, па стаде дувати на ливаде, њиве и шуме. На речним обалама букну зелена трава, а шуме почеше да лију сузе од растопљеног иња. Долетеше роде, и стрехе се заграјуше ластама, разлеже се цвркут птица по улицама и пожима, а с вечери цео предео одјекивао је од крекетања жаба, које су се са уживањем купале у води.

Тога дана, почетком априла, лаки праменови облака играма су висили над Осечином, али у подне те нити свиле почињале су се лагано покретати. Подигао се топао поветарац и појурио их преко неба, па пошто их је отерао ван домашаја погледа, спустио се да додирне крошње дрвећа.

Дуго смо ћутали и удисали намирисан, пролећни ветар, све док некоме није синула идеја да идемо у шуму поред реке. Та зелена површина је за нас била тајанствена, јер ми ту никада нисмо крочили. Одрасли су говорили да ту има пуно змија и некаквих вештица, али наравно сада смо старији и схватили смо да су то биле само лажи. Не знам зашто, али ми и данас осећамо страх према том месту. Вероватно

сто фрлашћ.

Број становника на земљи сваким даном се увећава. Води се борба за опстанак и преживљавање.

Доста људи у свету гладује. Зато стручњаци укрштају и праве нове сорте биљака да би постигли и добили веће и нове приносе.Све то захтева много знања и труда. Користе се разни препарати услед чијег коришћења се мора повести рачуна да не би дошло до загађења земљишта.

човек мора мислити и о томе да плодови које једе и продаје не буду штетни за здравље због претеране употребе заштитних средстава. У неким деловима света људи и деца умиру зато што немају довољне

8. март 2004.

количине хране.Свему томе су разлог климатски услови, недостатак воде и дуге суше. И поред њихове жеље и воље за производњом већих количина хране они нису у могућности да успеју у томе. Зато су створене разне хуманитарне организације које брину о гладним. Све те

количине нису довољне да подмире потребе гладних. Наша земља задовољава потребе становништва, тако да има вишкова хране која се зводи у стране земље.

Моја жеља је да ни једно дете света није гладно, јер ће једино тако бити срећно.

Катарина МИТРОВИЋ 32

аса аза оса да алела ка

зато што је мрачна, што се сунчева светлост није пробијала кроз густе шикаре, све док одједном иза неког грма нисмо угледали кућу.. На тренутак нисмо могли да верујемо да неко живи у овој дивљој природи, а онда смо лаганим корацима дошли до дворишта.

Била је то нека необична кућа. Мала и таквих размера да није могла имати више од три просторије, али и чврста, грађена са темељном постојаношћу, архитектонски једиствена.

Наједном, на врата искочи некаква девојчица. Она је бела као млеко, а лепа као икона. Ситне, природно таласасте коврџице красиле су јој чело, а оштре окице стрељале су дечаке.

Нисмо обраћали пажњу на време, јер смо са девојчицом причали своје доживљаје и смејали се. Било ми је лепо. Приметили смо да је сунце спустило своје капке, опростили смо се са девојчицом и обећали јој да ћемо опет доћи.

Кад смо се најзад окренули и отишли, на небу пред нама, у гомили светлих облака, оцртавала су се нека забринута лица.

Драгана ЈАКОВЉЕВИЋ М!

"5