Подгорац

8. март 2004.

СТодгорац, 9

ПОДЛИСТ ПРЕДШКОЛСКЕ И ШКОЛСКЕ ОМЛАДИНЕ ПОДГОРИНЕ

Мостови спајају две обале реке, спајају људе. Људи их граде да би задовољили своје потребе. често се људи немарно односе према њима, посебно према мањим дрвеним мостовима, пуштајући да се сами боре са временом. Један од тих дрвених мостова који је највише занео моју пажњу налази се на реци Јадар. Он повезује насеље Пискавице са центром Осечине.

Саграђен је од две велике дрвене греде преко којих су попреко зашрафљена брвна. Са стране је до недавно била и дрвена ограда, која је временом дотрајала и лежи поред моста.

Мост је изграђен давно и углавном је

служио за прелазак пешака и запреге са оближњих брда, када пазарним даном крену у варошицу. Касније када је насеље

почело да се гради, мост је издржао сав терет. Његова брвна су клопарала под теретом трактора и мањих камиона препуних грађевинског материјала. Захваљујући њему никло је насеље од око осамдесет кућа.

Мост је одолео и многим поплавама. У задњој поплави бујица реке га је поткопала и скоро срушила. Људи су га подизали каменом, тако да он и даље поносно стоји и пркоси времену.

Све се мења, гради се ново, само стари дрвени мост у Пискавицама остаје да се и даље бори са временом, чекајући боље прилике да се нешто уради и на његовој обнови.

Марија ВУЈИЧИЋ 55

ПЛАНИНЕ И

Скоро сви људи овог света, ношени олујом времена, обузети су питањем; Како доћи до новца Не слутећи и не примећујући да у потрошно и пролазно улажу оно што се никада више не може вратити. У захукталој брзини људске тежње ка већем броју фабрика, путева, као ветром покошене нестају шуме, ливаде, биљке...

.. Нестаје и здравље. Кисеоник је обојен димом, а сви ми удишемо

Марија ВЕСИЋ 112

такав ваздух, Људи лагано, као

биљке, вену јер немају више здрав ваздух и чисту планету. Све више њих је оболело од бронхитиса, астме и рака плућа. Милиони суза навлаже земљу због губитка вољених, најдражих особа.

Једини обновитељ здравог живота је здрав ваздух. Планине... горди и неустрашиви витези који себично чувају залихе најчистијег и најкристалнијег ваз-

духа за све оне који им хрле у наручје и

предају им се у потпуности! Оне су мајке које одају тајне сваком ко их воли и ко им се поклони као правим престолима нетакнуте природе. На њима ничу читава постројења најздравијих фабрика на свету које производе ваздух, кристално чист и оштар. Његова сабља сече и реже сву нечистоћу из плућа и регенерише здравље. На жалост већина не схвата да одлазак тамо не треба да буде под тужним околностима, већ ради задовољства које ће свак осетити кад ступи на њихове превоје и врхове.

Повратак природи је једини пут ка здрављу Зато би сви људи на овом свету

своје здравље требало да темеље на чврстим и јаким темељима природе, јер су једино они прави и непролазни. Вратимо се природи...

Милица НОВАКОВИЋ 65

Анка

ТО СЕ НЕ ЗАБОРАВЉА

Лепог јулског дана Дшка је дошла по мене да идемо да пецамо рибе у Јадру. Питала сам мајку да ли могу да идем са „Душком, а она ми је одговорила да не могу. Била сам врло тужна , али уз Душкину помоћ она ме је пустила.

Кад смо стигле, Јадар је био препун риба. Нисмо знале одакле да почнемо. Договориле смо се да нађемо неки вир. Близу једног вира било је неколико жабица. Покушале смо да их нахранимо али чим смо хлеб бациле жабице су побегле. Стигле смо и виделе колико риба има, па смо одлучиле ту да пецамо. Извадиле смо штапове, само што нисмо имале праве мамце за рибе. Уместо глиста и осталих инсеката имале- смо хлеб. Почеле смо да пецамо, али узалуд. Ниједна рибица није хтела да приђе удици. Онда је одједном дошао мој брат. Рекао нам је да се више тако не мучимо, него да ухватимо скакавце. Душка и ја нисмо смеле да хватамо скакавце јер смо се плашиле да нас скакавац не уједе. Пошто нисмо смеле, мој брат је ухватио скакавца и рекао да га ставимо на удицу. Дуго смо се препирали јер нисмо смели да ставимо скакавца на удицу. Онда је Душка рекла да ће га она ставити. Замахнули смо удицом у воду и одједном се ство: рило доста риба. Један дечак се : био сакрио иза грмља. Таман кад : је једна риба пришла мамцу, дечак је искочио иза грмља, Душка је | испустила удицу а риба је

побегла. После смо се наљутили и отишли

кући

Лепи тренуци се памте, а ружни заборављају. Јелена МАРКОВИЋ 53

Јелена СТАНИСАВЉЕВИЋ Драгијевица :