Подунавка Београд

1 8 б :в.

С А 4 II А Л Е В II Л А.

!\1 и.пи Боже ! муда голеиога, II досадБ су зм«е зммовале, Али п!6 о Светоме Сави У сред' звше кадт. му 1ив вреие Пн грмило ни севало игда. Шга е ово и нашто намЂ слути ? ТекЋ изрече ове СрбинЂ речи А лћ Авала одт. сгарина дична Засмасе у светилу красномт>, У то доба понвисе внла, Врисну светла нлт. гроца бсла Башт. канда е у сужанству бв!ла: „Ои Србнне! весела тн маика, Стани мало и погледан на ме, Мене слушаи да ти право кажемЂ. ЧетрдесетЋ ево нма ЗБ1ма, Одт. кадт. самБ се полвнла овдс, Са громови о Светоме Сави; Онда самв се заплакала тужна И позвала мое витезове Да устану да истребе гув И Дајб протнвннке царске, На да Цару ослободе народЂ. Шго самв тела, то самв учннила Са громов'ма сбацила саш. лрамт. Са народа скннула тнранство, Па имт> песме после нзвјлла С'ћ ш.има моа веселила Срблћ. Ево има тридесета змма, Како самн ти умукнула тужна, II у лугљ се и склопнла тавнии, Да ин Србче не увидн лнца И моега да не чуе гласа ; Сиротинћ лелект. дод!л ми, II трнећегт. човечества туга

Одт. тиранства нечувени ада, Да б' одт. кога ни по лда мога Већт. од'б снога назов' поглавара. О дб то доба оладнн мн душа II ■гело ми у ледт. претворисе, Изчезоше спа чувствила днчиа Умртвише моћн мога бв1ћа ; Да не гледамБ Срба у сужанству ђе се кланл наметт. поглавпру И паствфу теке наим -Б свомс; Да не гледамт. невиђенм ида ђе ми кол+. по нзборт. шнаке И невину ђе пролива крвцу, Да бм зашто, нп по ида мога, Веће само изђ беснила пуета Да у роду 1~е има гонака; Да не гледамт. чуда и покора; Да не гледамБ граблБивога вука, ђе отима землћ и ливаде И ђе глоби сиротишо тужну, Да напуни свое неесе пусте, Да у роду имућшегБ нема; Да не слушамЂ плача сиротинБСка, И уздиеа немоћннка уди, ђе нит. пали куће и кућишта, ђе !и гонн кано курлкБ овце. Па да б' зашто, ни по лда мога Веће само зулуму за агарт. И грабел.-у оебичноме своме. Шта е мене горкн стало мука, Докт. самБ она угледала крвиа И соколе на гласу гонаке, Све на изборБ витозове славне. Шта е мене грднБ! стало жука, Докт. самБ редомт. одоила дично II докт. самБ ш брнжно негугоћи Упознала ст. конћмт. и оружемт,, А да б' зашто, ии по нда мога, Веће само на обрану Србства.