Подунавка Београд

ворићу све Официае и Чиновнике, да ни едаит. 1 с' нБима не игра, него све с" нама двема, , , 4 | иа некЂ пукне ђаво у нвима. Леоб. Савка! Ти си мене чисто расиаиила, едва чекамт. да дође четвртакг.. ЛЈш ћемо се заедно и едиако напуцовати. Сав, Само косу да добро с' пукетима направимо и обрве навучемо ер& гиава сво тЕло краси. Лшб. А зарљ ноге да ие ушнирамо? знашв да се то на балу нрво и прво примћти! Сав. 6 сг 1>, едтб, имашЋ право, кадт> е глава с' ногама лепо украшена, онда башт. да се и лоше обуче, па пасира. Добро си примКтила, ерљ кадг. се Полка игра, онда се наивећма пантлвике виде, и параднраш, само не треба да су одвећљ широке, пакЂ онда лепо стои. Лшб, Мм смо све већв наредили, п пола е готова, а ако намт. јоштђ старш допусте, онда е зацело •, зато бм треба..о, да имтамо, на да се изб ран1а преправллмо, и из- \ ммш.мвамо, како ћемо се обућк да свакт. за нама погледа. Сав. Мол е мама мени пре обећала, да ће ме и садт. водити, ал'не знамт. шта ће ми садт. рећи, ерт. сам& безт. цмпела с бала дошла, па боимт. се да не удари одт. речи натрагЂ; а као што се говори, да ће оваи балт., | кои ће сздђ бмги, шштљ млого лепшји бмти, то ће ми требати слободно два пара да подеремЂ, ДРугчЈе ше ми ваиде ни нћи. Лгоб. Н ие могу вмше трпити, идемт. кући да пмтамЂ матерп оће л ми допустити, иакЋ ћу после подне доћи, да ти кажемт., а међу тммђ , запмтаи и тм твош маму, да знамо па чему смо. (Полгоби се са Савкомт.) С Богомт., очекуи ме по ручку, (оде.)

II О Р У Ч К У. (Савка замшшл^на содн на столицм у саалн, к нбои улази Лгобица с' радостнБШч. гласомЂ и веселвшт. лццеит..) !1 еоб . Моа 6 гкелн испунћна, н самп матер& иамолила, пустиће ме на балг>, и сама Ке са мномђ ићи. Сав. Благо ТЈ^би.! —

Лгоб . А шта си тм таио не веселв? Ниси л' погодила, да ће ти мама одт. речи одустатн ? Сав . Право тм кажемЂ, да су старш ђаволи, и да се изв!иго само предЂ нама. Садљ ме Јкали што самг. млого играла, па кадв ЈоЕ наспомену за балЂ, она се задера за очи, говори, валвда оћешв да се разболешт,, пакг поредЂ све мое неволћ онда, да и па Апоте* ку трошимЂ. Лгоб . То су нбини изговори, НБима е жае што се и они кои путт. не могу обрнути, ш онда им ђ е крива Апотека, а нећеду да помм сле да су и они млади бмли, па имђ е онда Аппотека и безв бала добра бмла, и потребовали су е. Сав . Не само ка^Ђ су млади бмли и безљ бала но и данЂ данашнБ1и карминЂ шатвосерЂ и жива изђ руку имђ не избвша. Лгоб . Ах! да шта ћемо садЂ чинити! Ако то мол мати чуе, неће онда за цело, н:' оаа мене пустити, нитђ самномт. ићи. Сав. Л болћ да не бу ,емЂ ишва, ако на оваи ба .1Ђ садЂ не узидемЂ. Офицмрима и другимЂ отмћнммЂ Чиновницнма самв свима казала да ћу доћи, и знаду, а садЂ да се уватимђ у лажи, и да имђ не смемЂ никадЂ у очи погледати. Лшб. ИдемЂ н Савка да зовнемЂ маму, п а да е молимо, може бмти да ће се преволети, и да ће те пустити. Само кадЂ дође, немои ништа Бога ти противно да 1*ои говоришЂ, (Оде.) (Продужеше с.г1;дуо.) 1 С М Ђ С И Ц Е. (ДобарЂ обћшаи.) Кодђ стари персшски кралЈ.ва бмо е обБшаи, да се изђ сна, одђ собногђ служителн, свако 1отро овммђ речма буде: „ Пробуди се Господару, и поммсли на дужности твое, кош те е ради Богђ на престолђ посадш! (Стра за страомЂ.) „Л се с грашимЂ " рекпе богатћш иек1и раскошникЂ свомђ прјителш, ,,л се одвећЂ страшимЂ, да као прос^икЂ ие умремЂ." — „Како тн радишЂ" продужи му пр1ателБ, „н се шштђ горе нешто страшимЂ. „Л се страшимЂ да тм као просЈакЂ не узживишђ, А. Ч.