Подунавка Београд

©

Ј\§ 6*

У ПетакЂ 6. Февруар1н.

18^3.

РАЗГОВОРЂ ДВЕ ДРУГАРИЦЕ О БАЛОВИ. (Закл1очен1б), Мати . Шта си тн девоико полудила? Зарћ тб 1 не мислишЂ и не бринешљ се о другоиђ чему него о балу? Валвда не видишћ да на ногу не иожешЂ већљ да стоишђ , па ти е шштг. до б1ла? Иди, иди вукавицо, мало ти е што си издангубила цео дант> данашнв1и и што ћешљ сутра дангубити, и еднако као болна изгледати, него шштт* Фантазирашљ ; а да се одвалишЂ у креветт>, онда бм морала л овако стара опетљ на мегданЂ. Лгоб . Па зашто е не бм пустили мамо, неће нбои ништа 6 бјти , она ће се садЂ чувати неће млого, као гоче играти. Мат . Неће да, иезнамЂ ко бм е онда задргкао, кадЂ засвираго, већЂ ако бм е везала. А оћешЂ тш ићи ? Сав - Зато самБ башЂ и дошла кодђ нћ, да васЂ молимђ да е пустите, и мене е мол мати пустила, и ићиће са мномђ. Мат . Добро тб1 мозкешЂ ићи , ерЂ ниси пре бв1ла, а она е бмла пзкђ шта ће садЂ, а тш кадЂ дођешЂ сђ бала, тм ћешЂ јои преповедати, као што е и она теби преповедала. Сав . ПакЂ шта ће; 1ои одђ тога бмти ваиде, само да 1ои већма на жао учииимЋ што е нисте пустили, да и она буде. Мат . ЗнамЂ, него она неће мене тамо да с.1уша кадЂ ши кажемЂ, да не игра тако млого, н да пе буде тако здраво весела.

Лгов. Тешко свакомЂ ономђ момку а и онои девоицм, кон на балЂ дође, па не игра, нити е весела, она болћ да е кодђ куће остала; та то ши е толико, докђ е девоика и докб ФашанБке траго, да буде весела, а после, ко зна како ће бмти; него пустите вм нго, н васЂ молимђ покорно, за мого лгобовБ, да будемо само заедно, Богђ зна , гди ћемо о други Фашан|}ка 6б1ти. Мат . Ако ми се обећа, да ће манћ играти, него што е гоче играла, пу.стићу е, а другчје никако. Сав . (на уво ЛгобицБ]). Кагки да ћешљ све чинити, као што она оће, само да идемо, и полгоби е у руку са мномв заедно. Лгоб . (матери, лгобећи е у руку). Л нисамБ никадЂ упорна вашои волби бвЈла, н ћу се и данас -б и свагда нбоизи покоравати, само ме пустите на балЂ. Мат . Е кадЂ се тако лепо молишђ, допустићу ти, ићићемо. (оде.) Лгоб - ћути добро е ! садЂ смо безЂ бриге. Сав . Шта безЂ бриге! чекаи да те нешто пмтамЂ. ЗнашЂ ли тм добро Полку играти? Лгоб . Те како, не стидимђ се ни едне. Сав . Но садЂ можешЂ рећи да си безЂ бриге, кадЂ Полку знашЂ. Оди да пробамо (нграго.) А! врло добро, само на кузету мало болћ подскочи. Лгоб . ИдемЂ кући да се шштђ одђ данасЂ почнемЂ спремати, пакЂ ћу у четвртак/. после подне доћи кђ теби да се облачимочпође.) Сав . Та стаии 1оштчг, мало отићешЂ". дишђ ли како се мон мама преволела.,