Подунавка Београд

23

дз се брапи. Премда е онђ свого невиностљ заклетвама исповедао, подмићени су сведоцм опетЂ зато противно говорили, и тако никакзвогт> призрћн1а на дубоку староств нћгову не имавдћи, баце га у тавницу. Нћго†е сшљ бмо еданЂ красанЂ и благородногЂ чувства младићЂ, кои е млоге знаке рабрости већЂ у животу свомђ показао, и подђ владћн1емЂ Катарине Царице Владимировшмђ орденомБ одликованв бмо. ТекЂ што « онђ о заточешго свога оца разумеа, таки е поитао у ПетроградЂ, и дуго се трудш, да бм молбомЂ сво10мђ старогЂ оца свогђ ослободјо; но кадЂ у томђ не успћ, почне са сузама просити милости, да са оцемЂ тавницу и сужанство дели. Суд1л овммђ редкимЂ великодуипемЂ убогстремлћнЂ, чуд10 се шта оваи младићћ зактева, но ше му мого нћговои молби задоста учинити, рекавши, да судЂ само с' нћговммЂ оцемЂ а не с' нвиме посла има; ербо е онђ самЂ виновникђ. РечБ ова ,,виновникђ" раздражи чувсто честности младића овогђ таш>, да е горећомЂ лгобов1Н) смновлбомђ, овако напрасно одговорт: „Шта, мои отацЂ виновникђ? Онђ, кои е цео јкивотђ свои отечеству жертвовао, и нћга собственомЂ крвлго бран!о! Спас ћу, та спа ћу н нћгову честв, макарЂ се самогЂ могђ живота тицало! НасиЛ 16 мђ ћу а окове оца могђ разбити!" Суд1а овммђ речма налгоћенЂ, заповеди стражарима да га счепаго и у тавницу, ал' не к нћговомЂ оцу, баце. Ко се сздћ за несрећшегЂ држао, него изгублћнми оваи смнђ, кои е натечомЂ свогђ или нћговогЂ оца стана погрешш. Ммслб ова, да е садЂ свуда путЂ спасенЈн затворенЂ, да ће отацЂ старосћу и сужанствомЂ претиснутЂ, последнћ дане живота у окови, безЂ да му благосло†свои поклони, окончати, вртила е на срцу н ћговомЂ смртне ране, нити му е икадЂ мировати дала. Две е године живш овав у тавницБ! , не чугоћи ништа о свомђ оцу, нити оваи о смну. Силе су нћгове бћЈле већЂ слабје, в^здухЂ е тавничкш руменЂ лица потавнш, ал' на едаредЂ чуе гласЂ да е Павле умро, и да па престоЛЂ младми АлександерЂ, диже се, Оваи гласЂ га

мало обнадежди, ерЂ се онда, о подизанго АлександровомЂ иа престолЂ , когђ е доброта срца с' великодушлемЂ скопчана бмла, млого добра очекивало, нити се у томђ осуетило: ерЂ текЂ што се на престолЂ младми МонархЂ попео, првми му е погледЂ бмо таи, да осуђене суЈканства ослободи, и своима поврати. Као годђ што кадЂ сунца топлми зракЂ блеђанми и венућш цветЂ у јкивотђ поврати, тако е исто гласЂ оваи о слободи, духЂ младића већЂ обумрлми, иатрагЂ повратјо. Одђ радости готово ванЂ себе, похити, да оцу радостб ову пригласи. Ко бм могао тако јкиво описати узхићеноств ову старца, кадЂ су се врата тавнице отворила, и сбшђ у наруч1нма нћговима леЈкао, кадЂ е себе у блаигеномЂ масу овомђ не само ослобођена видш, но и прекрасну жертву смновске лгобави искус^о. Кон му е радостБ већа бћЈла, то онђ самЂ може знати. ПунЂ овако радости пригрл^о е смна срцу свомђ , и безброинммЂ благословима одар!о, кои се заиста за наилепшу награду лгобова СБ1новлћ, кон га е целммЂ путемЂ до на краи живота нћговогЂ пратила, сматрати могу. А, Ч-

ИРЕВАРА У РИСОВАНШ. Ко у рисованго природи тако силно по^ дражавати уме, да се чрезв то што е изрисовао вара, онда е оно добро и лепо, а то дознати моЈке, кадЂ види да се свима допада. Пре вара у свакои другои СФери мрска е и непогодна, а у худоагеству рисована прјатна е и весела. Одђ тудЂ се јоштђ |у стара времена врло велика взјкностб на оваке преваре полагала, с коима се често обкладе о преимућству рисованн препирагоће, прекидале. Наистар1л одђ пре»7ирагоћи обклада, о коши Плшне опоминћ, бмла е она, коа се између два знатна грчка Јкивописца Зеуксиса и Пархас1*уса, догодила, ЗеуксисЂ рисовао е гроЈкђе, кое е на угледЂ метуо. Ово е бмло тако прородно израђено, да су птице долећале да га пипаго?