Подунавка Београд

;аил. као наивеће иианК, кое бм ииђ оставити мого; за тмиђ 6 гкалоств нвииу преинач!0, показао 1 са нобедителном -Б силомћ истипе, да ! смртБ сиободног -Б сдногђ и невиногљ човека нш ништа горе ако не бодћ, и 1 оштђ срећнје овде. бмио. показао се као правми мудрацЂ, кои пладу. надЂ . судбиномљ и устрашимосћу смрти имд, и кои у неколуоагоћемЂ миру безнрекорне чисте совести, богатно замену, одђ земскогЂ овогђ губитка, налази. Сенека да обадве жиле на рукама отворити. КрвЂ р штедлБиво изђ тела, умереностисвакои навикнутогЂ', текла, крбг) е у мало мђ количеству бмла. За тммђ да и иа ногама гкиле разсећн, -у комб трашћемЂ времепу, ведрОств духа му пепреСтано тавне ммсли н бриге, препазилазнла. ■ Прашташћи свомђ убицм очекивао е онђ мирно смртћ, и забавлаосе обстоателствама разнм- предмета. Но конацЂ нЉговђ чин!0 се.да се не приблиЈкув, а смртБ ! као да одђ иЈ.га удалити се жели. Иа ово рекне да се у врућу воду мете. Вода е ова извлачила и умложавала одтицанћ крви. После краткогЂ времена клоне главомЂ са овммг речма; „Теби о спасившиће бомсество, кри>, ова теке на лсертву! " на ово прене у 6олбш ишвотђ , гди се не лепршаш више крила смрти. Нћгова супруга Паулина тела е у првои СВ010И лрости чувствованн, коцку ЛШбимОГЂ суируга свогђ поделити. Она е викала: ,,Смртна пресуда супруеа моеи непа и мене постиене, и л А у умрети \ " Но зато опетЂ премда е заедно с' нбимђ жиле отворити дала на заповеств Неронову избавила се, сђ коимђ е наив&пле показала то, да е мудрацЂ и добротворЂ у свакимЂ сношон1нма живота, ввиогђ и домашнћгЂ, почеств и верпу лшбовБ заслуШ10 и добк). — УништоженћмЂ Сенеке народЂ е здраво дирнутЂ бмо, а епоменЂ е светскогђ овогђ мудраца, у наипозша времена, одђ свпо онјш , кои за мудросћу теже и кои су добродћтелго обколћпи, сакранћнЂ, и благословено одржанЂ. И заиста нема ДРУ го ии " шта, што бм у животу знатнм мужева веће

внимаић подигло, него. што имђ е она точка вреиена , у комт>, дћломЂ нокажу оно,- што словомђ уче; нити може што радоСтше бћ1ти, коимђ бм срце живлћ куцало, и клонутми духЂ оживило, него кадЂ ее чуе, да е великш мужЂ кои, рабрммЂ подношенћмЂ противие судбине , в благороднммЂ презрепћмБ смрти, истинитостб и силу наука свош, самв на ееби осведоч10. А. Ч.

ЗАПАДНБО" Ш1ДИСК0 ПУСТЛПНСТВО. (Преводт. сћ неиецногЂ.) Мала една американска гал1ица, кого е КапетанЂ Шмихтон ј . да у Нмаику дође, управлао, наиђе некако с' гожне брежине одђ Кубе на морске пустаје. Галпгца ова н!е више имала до седамЂ лгоди, по чему шв се могла пикано ни бранити, кое и да е радила, бадава бм нш бмло, ерЂ е у пустаискои галш више одђ 40 све самш Црнлка неки с' дугимЂ пушкама оружани бмло, међу коима КапетанЂ американск1и позна нбиногђ поглавара, кои е подђ нћговомђ командомЂ на мору као матросЂ кадгодђ служјо. ПоглаварЂ оваи пустаиск1и опомене се садЂ добра, кое е кодђ овогђ уживао, и заузме се одвећЋ ако да 1И одбрани, говорећи своимђ млађимЂ, кои су 1и већЂ бмли напали, да 1и оставе и да ји не плачкаго. Но при свемЂ томђ ови мумлаго1;и између себе, да в то неуредио и противпо онммђ условЈама, подђ коимђ су кодђ нћга у службу стали, а оваи постоано држећи се обране, зграбе американце и све 1и по вежу, на последку и нбиногђ поглавара с' КапетаномЂ, одђ кои послкднбш браиећи се, двоицу рани. СадЂ су обоица смртБ очекивали; но по дугомЂ ссветованго, даду имђ Негери шаику одђ гал1е и заповеде обадвоицм, да безЂ свзкогђ затезана у нутра уђу, и колико брже могу возе. НеправедиомЂ овомђ поступку, противнти се пису смели, него су морали што игда могу воаити, ерт> кадЂ