Подунавка Београд

еу се натрагЂ обазрелн, опазе три дуге пушке, на нби натегнуте, иое с у имћ на знакЂ даваие, шта ће ду добити , ако се натрагт. на галпо вратити, усуде. Све се ово ебмло око подне. Они субвЈли већг> одђ пушака три енглеске милћ удал1,ни, гди су садЂ подђ платном -ћ пловили. СадЂ тенЂ започне се разговорЂ међу страдалцшма овмма. Капетан -ћ Шмихтонђ бшо е одвећ -ћ невесо, што е непогоду овакву свомђ познанику иричиЕПо, и изгледао е као уплашенЋ, боећи се да се чреЗЂ то благородство овогђ, садЂ у нростБ и веснило спрама ићга, не обрати. Но НегерЂ оваи само се лготјо на дружство оно нћгово, кое су ш у опасностђ бацили, и рабрм) е капетана, говорећи; „Острови Кубе ле;ку предЂ нама, видите, тамо ћемо ми ноћасЂ на еуву бмти, не боите се; ви сте мене кадЂ самЂ кодђ васЂ слунно, добро пазили, и добро ми чинили, за кое, видићете, нећу неблагодаранЂ бшти, него ћу взсђ одђ свачега сакранити и свугди помоћћ дати. Целу су ноћЂ кукавцш возили пепрестано, и едва еданпутЂ дођу на едно пусто место острова Кубе. Пуста1а оваи утврди ту и вел;е шаику, пакЂ пође крозЂ камениту неку провал1го, са своимђ познаникомЂ, безЂ да 1и е каква стазица водила, но напротивЂ сзмђ бршллнЂ е бшо , далћ у напредакЂ. Ован, видило се да е бмо у предћлу овомђ познатЂ, корачао е тако брзо крозЂ нћга, да га е капетанЂ едва стизао. На скоро опазе они светлостћ неку гди се помало сјгоца; НегерЂ садЂ звижне, и после краткогЂ времеиа буду оии, кодђ неки низки рђаво саграђенн колебица. У едну одђ овш уведе Негерт! Капетана, кои се не мало зачуди^ кадЂ две Негеркинћ, неколико лгоди и деце овде опази, кои су сопутника нћгОВОГЂ добродошлицомЂ радостно предусретали , чудећи се неочекиваномђ нћговомЂ доласку. Пуста^а се разговарао с" нЂима езмкомЂ кои капетанЂ н1е разумео, а жене оне две преправлале су вечеру. „бдна одђ овм женски е" рнкне пустапс „моа зкена; овде н живимђ кздђ на мору нисаМЂ; у овммђ колебицама држимЂ л мои еспапЂ и мое

новце; него ово е место тако сакривено, да не бм сте могли кадЂ 6б 1 взсђ на бродЂ извео, сами овамо, да вамЂ ни ко путЂ не каже, опетЂ иогодити.-' - '■ ■ .**•." у , .. ; 1 На скоро за тмиђ еедне се за столђ , гди се добро угости. После вечере, покаже пустаја Капетану место гди ће спавати, и ту га самогЂ остави. Уготру пре него што е свануло, дође опетЂ па га пробуди и одведе га на бродЂ, гди су две мазге оседлане и еданЂ НегерЂ чекали. ,,Оваи ће васЂ човекЂ" рекне пустаЈн, „крозЂ шуму на едно место кое в четири милћ енглеске одавде далеко, одвести, одакле ћете после наилакше прилику наћи, да у Хавану одете. Човеку овомђ морате као вашемЂ служителго, за пасошЂ побринути се. Л знамЂ вм сте страдали и све изгубили, зато узмите ово, да се у колико толико спомоћи можете. " Са овшмђ речма да му кесу неку са грошеви, и итно се удали. КапеганЂ седне на мазгу и с' тешкомЂ патнЂОМЂ у путу, едва крозЂ неку често зарашћену шуму, доцканЂ у вече на место доспе. КадЂ се тео одђ вође свогђ већђ да растане, пружиму нешто новаца, да га обдари, но ован ни пошто, н1е узео, него таки се врати. Година е и по прошла да КапетанЂ о свомђ пр1птелго и другу на мору ни наиманћ ништа ше чуо. Около половине 1824 године, предузме онђ путЂ к' островима Томзонскима на Флорндску брежину, гди су 6бтли на ратномђ мороплову сагоженш држава , пуста^е донете. Овде таки падне му у очи нћговг избавителЂ у островма Кубе, каква радост^ за нћга ! смртно е 1охни (то е име Негера) бмо ранћнЂ кадт> су га ватали , зато му е смртг, бшла и опроштена, ерЂ су ммслили да мора и самЂ умр<;ти- Но Шмихтонђ се своискв побрине за нћга и нћгову негу, препоручи га к' томе и своима земллцмма, и узме га са женомЂ и децомЂ, на своа добра у Месисипи, гди е Аренду држао. А. Ч.