Подунавка Београд

ПредосторонганЂ дакле вала бмти, да и у наималоважтои погрепсности, ерљ често овакове у магновешнма учинћне наигорчга слћдства целогљ човеческогЋ живота са годинама, у коима се тужно и бедно станћ проводи, променгого. Између млоги примћра, како младостб цео животђ упропасћуе, нека оваи кои слћдуе, за углед-в буде. Нек1и е отацх. послао смна свогђ на науке, кои е добро срце имао , но притомЂ е и на свашта дрзновенљ бмо, кое му е и учинило, те е несрећнммЂ целогт> живота постао. Онт> е у место да науке просветомх. и поведен1ем-Б добрБШЂ себе срећнммЂ учини , то у хитрости и превари, постићи овммб ничиномђ намеравао. Придворнои и великои еднои Дами напише онђ писмо, у кое прашакЂ нек1и мете и заедно на пошту преда, да га ова до616, на кое после самЂ собомЂ кђ нбои оде, и ласкателно 10и рекне, да е видјо две персоне, кое су прашакЂ у писмо когђ ће с поште скоро добити метуле, с' томђ намеромтЈ да го отруго, него да буде предосторожна, кадЂ ово пршми, ммслећн овшмђ речма ће се нбои умилити, нћнЂ на векЂ постати, п тако лакимЂ начиномЂ срећанЂ бшти. Но ова чувши ове речи н на нћга подозрћвагоћи, рекне му, да надписЂ нћнЂ напише — неразсмотренмб младићЂ то учини — писмо с' поште дође, и безЂ сваке сумнћ увати се, да в нћгова рука с' овммђ еднака. Дама ова кол е у двору кралћвскомЂ здраво препозната бмла, да ову стварв испБ1тати болћ, и Хаинриха (тако е 6 б 1 ло име младића) бацм у тавницу. ПоредЂ свегЂ овогђ кое е до садЂ почин!о, бмо бш онђ, одђ Даме ове помилованЂ и изђ тавнице пуштенЂ, да ше прву свого погрешку и нерасудноств, другомЂ црнвомЂ и горомЂ, потврдити усудт се- Онђ утече изђ тавнице , нанише великашу едномЂ писмо, у комђ како Даму тако и отићна лица нека кодђ овогђ оцрни и изпсуе, на кое по другШ путЂ уваћенЂ и у тавницу у 24. години баченЂ буде, одакле е у седимЂ власма и погуренммЂ леђма, на молбу рода и познаника нћговм, кои

су сожален1е и лгобовв праиа човечеству имали, изведенЋ бмо. Све е ово лепо, похвале достоино и благородно дћло, али ко ће му нћгову цветагоћу оиу младоств, здравлћ и у сужанству изгублћне дане повратити ! Бежи дакле младежи црнм оваквћ! ммсли, и примероМЂ овммђ научи се предосторожпммЂ бмти, да свагда пре разсудишЂ него што учинити намћравашЂ, пакЂ нећешЂ онда никадЂ доброгЂ ген1л твогђ стопе изгубити, нити живота часЂ проклиннти. А. Ч.

СТАНЂ НЕГЕРА РОБОВА, ПРИ СЕННН) ШЕћЕРА Н КАФЕ У АМЕРИКН. (Преводтз с' немецкогт>.) На грозномЂ злоставлннго робова, нису обмчно притлжателви овм криви. Они готово по наивмше нису при селшо, кое се опетв зато тако добро изради, да се ови на гонешн, коима су Негери изложеии, и не оммшлшо. Надзмрателви, кон се Ма1орали зову, они су ти, кои тако бездушно са робовм поступаго. И заиста е жалостно позориште видити, како ови са дугачки бнчевм оружани, до 20 Негера, са оборенвшЂ главама, коимђ чисто показун) осећанћ свога пониженн, предЂ собомЂ на посао гоне, и часЂ овогђ часЂ оногђ , да бм брже или лакше ишли шиоаго тако, да већЂ одђ непрестаногЂ и свакидашнћгЂ шибанн, крвв имђ изђ отворенв1 рана капл ћ. Л самв бшо сведокЂ таквогЂ позоришта ; срце ми се бмло укочило и уледенило , кадЂ самв то вид10, и одђ то самБ доба изгубт волго да баштоваиЂ будемЂ, и да се таквБШЂ начииомЂ обогатимЂ. Наигрозн1и су надзБ ^рателБи одђ овм , Европеицш, кои су у нашимЂ землнма као бунтовницм изђ отечества у колош/ша изслати. Н!е могуће веровати, да овм слободницм, кои се у Европи ни су могли са постоинбшђ и добрБШЂ у колико толико законма сложити, садЂ овде тако развратногЂ духа постаго.