Подунавка Београд

Требао бм свакш собствепигмЂ очима да види радоств н^ину, кадг> они управлднћ преко сеана едногЂ, доб1НЈ. Вера и законЂ наивише свфоте Негере крани, и сурову нвину судбину умекшава. Као што е познато, Шпанвоицм имаш светаца с' неделлма заедно, читаву четвртл године. Сви су ови праздницБ! мирни дани за Негера; у овмма се може уколико толико за слободногв дргкати , ерљ свогђ маЈорала за то време не види, нити пуцкавицу бшчева чуе. За ове црнце има нека уредба, кол се свакомљ човеку благородномЂ допасти мора. Нћима е дозволћно, да могу свагда, кадЂ бш се одвећЂ безчовечно гонили , себи другогЂ господара избрати и зактевати. Само што не могу ово увекЂ употреблнвати, ербо су одђ судае доста удалТ.ни, и кадЂ бм покушавали к' нћму отити, пакЂ бш се уватили, као бегунцм сматрали бм се. То се исто догодило на мое очи. НегерЂ еданЂ побегне да се судш тужи; и текЂ што е бмо већљ изишао изђ места гди се селло, спази наедаредЂ предЂ собомЂ свсигђ господара, и таки смрома принуђенЂ буде вратити се, гди после окуго му и ноге и руке, и тако е морао шестЂ недела издржати, у комђ времену свако готро е пи 30 камџ1а добјно. Но Негери имаго са свимђ другу и далеко болм обрану, сирћчЂ л»ене баштоваиа'. Како ова дође одма 6 бтчђ изђ руку МаЈораловм испадне, да и сами мужеви владу онда немаго. Оваи е обмчаи еданЂ драгоцегњш остатакЂ старе галантер^е шпанБолаца. Често буду ове женске намолћне одђ овм Негера. КадЂ се МаГорале пмта, едали бм у место строгости овакве, мекше поступанћ болћ бмло? <>дгов&раго, да мекше поступанћ нби одвећв низи, и да бн ш живота стапло. О овои точки сви еднако ммсле. Но л се о томђ не могу уверити. А. Ч.

ПРИНЦЕВСКИ ОСТРОВИ. (По Шуберту) У мору Мармари кодђ старогЂ Пропонта, не далеко одђ аз1атске брежине, лежи еданЂ предћлЂ с деветЂ острова, кои се у старо доба Демоннесои звао, а данасЂ му се то име у При 1цевске острове преврнуло, зато што су овн у време Царева бизантшски за место прогнаша млоги принцева, великаша и богатоша слу;кили, одђ кои, свакш по иеко агалостно опоминанћ представлн. Острови су ови мали, плодоносни и до 5000 грка у нвима зкивећи садрже. Наилепшји е између овм островЂ Хаибели - адаси , негда КалхитисЂ или ДелгонесосЂ зовомми, кое е име на последку на цео предћлЂ острова пренето; Форма е предћла овогђ , на комђ су острови, трићошкаста, и има три узвмшена вра , на коима по еданЂ грчкш МанастмрЂ стои. Успоредни Кипреси и вите еле, баште пуне цвећа и смокова дрва' као и друга млога одличш украшаваго 1и. Име е КалхитисЂ, но свои прилицм добш оваи островЂ одђ бакарне рудокопнћ, коа е негда у време овде рађена. Овоме острову напротивЂ лежи велпкји принцевсши островЂ, когђ су Турцн Кисил-ада, т. е. црвенми островЂ, а ГрцБ1 и Французи Прингшпо звали, кои е одђ св !го други понаивБЈше пос -ћћиванЂ. Оваи е три милћ дЈгачакЂ , и едиомђ плодоносномђ између два реда брегова' лежећомЂ долиномђ снабдћнЂ, гди се вјнова ј лоза, кипреси, смокве, шуме, мас.шнћг дрва и друга воћна растћша, налазе. У вдномђ на островима овнмђ манаетиру живила е у изгнанпо Царица Ирина, супруга Леона IV". самовластна царица, кол га е сама зидала, и современица Карла великогЂ, с' коимћ е у суј пружество ступити хтела, да восточно и заI падно царство саедини; ово е нсто и Зого су. ј пругу М^нила V., као и Анну матер& Комненој ву с нћнммЂ ћерма постигло. Наиближе Ца■1 ^ риграду лежи островЂ кои се Кинали - адаси, | другчје Проте зове, у комђ су цареви РомаI нусЂ I. и РоманусЂ III. с' ДЈогеномЂ филосо1 фомђ, комђ су очи ископане бмле, бедно по-