Подунавка Београд

$

Суботу 6. Мар

1 8 5 3.

М010И МИЛОИ. Мила мон, што си невессла ? Казуи узрокт., непараи ми срдца. „Како не бм била невесела; „СвакЂ живт., 1ИБ1СЛИМЂ, дигао се на насв, „Што те лгобимЋ, што тб1 чезнешЂ за мномђ, ,,Зато самт. ти, милвш, невесела, „А и замке што лгобви замећу. Ман' се туге, све ће добро 6 б 1ТИ И МБ1 ћемо, мила, оживнти У законномЂ безпорочномЂ браку; Маика твоа мен' е омилнла, Сен н4на радо ме погледа, А и сроднБм склонит'ће се маицБ!, Сосћди намЋ не завиде лгобви. Убриш' сузе, буди ми весела, Већт. пролеће пашои срећн о'а. Онда ћемо примћрт, 6 бгги млогимђ, Како треба двое да се лгобе, У бракЂ што су недавио ступили, ПакЂ ћ' и Вбипнбш свон благосло†излит'. Мила мон, не буд' невесела ! Убриш' сузе, разведраваи лице! Владисла†СтоадиновићЂ.

ИНОСТРАНАЦЂ. (Ст. нЉмачкогЂ.) бдна одћ наилћпши добродћтелв^и непокваренм народа есте гостолгоблћ. Оно ебмло украс -Б древности, и садх. се налази само тамо, гди прости и благи обичаи, добро срце, и вћрност!. у дБланго и говору стануе. Ино-

странми путник-Б удалћнг. одт> онм, кои су му нЉкада јкивотђ и заклонљ дали , удалћнЂ одћ онм, коима е м1о, дође у вароши и села добродћтелнм народа, и гостолгоблћ поврати му ту изгублћно весел!. , кое су му сродиици причинавали. — Не пБ1та се: кое си вћре ? — ко1ои страни спадашг.? Не, страннми човект. нема родитела, нема браће, нема сестара у овои краини, у овои вароши, зато му се милосрдно и лшбавно на сусрћтЂ излази , и свак1и сажалбиво сђ нвиме поступа, свакји е иностранцу у мћсто родитела, браће и пр1лтелн. Закланлмо га , ранимо , пр1ителБСКи савћтуемо , путв му показуемо, и чувамо га одђ опасности. ИндЈанацЂ , кога мм презиремо , ранћногљ иностранца, когљ е на путу нашао, милосрдно води подђ кро†свои ; отро†му изђ ране сиса, и мелемомЂ превја. Онђ непознатога лечи , и сђ благословомЂ га одђ себе одпушта, безЂ да се захвалности нада, и да то тражи.Дивлвш АрапинЂ пр1ателћски позмва умореногђ путника у свого колибу; онаи, кои преко сто камила имати може , самЂ му ноге пере^ еломЂ и пићемЂ двори , и у готру га на правми путЂ изводи, безЂ да награде чека — и прима. ИностранацЂ ако е удалћнЂ одђ онбј , кои су га лгобили , и садЂ за нђимђ можда илачу, дође нама, стои усамлћнЂ, безЂ сродника, безт. пр|атела, кои бм га посавћтовали сђ мирномЂ повћреносћу приступи онђ нашои доброти, нашемЂ срцу, — треба ли да га у повћренго преваримо ? — Не , буди му тн , коме се е обрат!о, заштитникЂ, ерЂ као сироче как^о онђ предЂ тобомЂ стои; — буди му заступ-