Подунавка Београд

истми простЋ народЂ." — I. Опгот , вегћ. Огагот. (I. Гримма Србска граматика) стр. 14. 20. „Сва Славенска племеиа као да су од-б парави пћснинтвомљ одарена, кг. пћвашо и игранго разположена. ГМ.сме се нћиове одликуго ти\имт> , дубокимЂ осћћанћмљ. Женске пћсме представлшо лиричну поез : кЈ , како се 1ои1те тако лсно и срчано ни у едногљ одт> новји народа излила ние. Шта е епшско народно пКсничтво , како се ствара и разв1а , кгЈкову има наравну, застмђугоћу силу изобрћтен1а, кон се ни К010МЋ хитриномг. постићи неможе, моћићемо научити изг. мужки' и гоначки пћсама Србала, кои' садргкаи заузима причице, сказке и нов110 исторпо, а и споменика' далћНБи народа прикошннва се." (8) 1лпћагс1, бевсћ. v. Кга1пН. 211. (Линхардт>, исторјн Краинске) ,,Славенск1и народљ осћћао е свого цћну, и по томђ осћћанго е и дћлао. Онћ е лгобт свого слободу, и заштићавао одг. угнћтаванн сђ безнадежносћу, коши примћра нема. Славени су врло кротки и понизни бмли. Али осћћанћ собствене цћне, лгобавв кт) слободи живи јоштљ у нђима, јоштђ се одкрива у лгобави кг> угнћтенои домовнни." (9) Гд И холу , Сезсћ. v. Меск!. ( Лицовћ , истор1н Мекленбурга) стр. 135. „Богата Винета или Шлинђ у Поморанскои землћи Венда' нашла е свого пропаств у лрости Данаца.Јоћ. Вот. ПогШо, к1ете 8сћгШеп аг18118сћеп ЈпћаИа. ОоШп§-. (1ов. Дом. Ф1ориила мала списанји аристичногг. садржан. Геттингг..) 1806. стр. 301. „У Винети 6б1 ЛО е главно сћдиште Слаиенске образованости. Жителви овевароши, кои су не само уприморн Енглезка и Французка, него и у исту Грчку долазили, толико су си богатство набавили , да су ]'имг> и наипростје справе одг. сребра и злата бмле. Каше одг> ове вароши бмле су позлаћеномг> мћдомг> обложене, и разпростираваху саинми блћштг>, па ипакг> ш е са неизброеннмг. драгоцћностима Дансиш Кралв Хенрихг> год. 830. ра30р10." (10 ) Кор11аг, Сгашт. УоггеЈе (Копитарова грамматика, предговорЂ.Ј 'XVII. „Права несрећа за Славенскш народЂ, и нбиовђ лћпми езмкЂ, бшла е, и естБ. што су ове миролгоби-

ве зем.и.одћлце, кон у увћренго свое невиности заборавише на ратне случае поммслити, сг гога Мађари и Турци, са запада Нћмци, а сг изтока Монголи, истина не у едно нреме . али сђ еднакимЂ послћдицама, поднрмили бмли.

ФРИДРИХТ, ВЕЛИНШ И БУРМУТИЦА. Енглезт> Т. КамбеллЂ издао е у четири части д1,ло о „Фридриху ВеликомЂ, нћговомЂ двору и времену.'* Овдћ између многи осталм познатм приповћдака нашао самв и слћдугоћу, коа е мени баремЂ иова бмла: КадЂ в сестра Кралћва , Херцогинн Брауишваижка, у Берлину бБ1ла , ФридрихЂ ВеликЈи поклони еданпутћ гроФу Шверииу бурмутицу, на котие магарацЂ насликоваиЂ бвт. ГроФЂ опрости се сђ КралћмЂ, па одма по слуги своме пошлћ бурмутицу живописцу, да магарца сђ нћ скине и КралћвЂ образЂ иасликуе. После нћколико дана при ручку гроФЂ навлашЂ , као да ние хтћо, остави бурмутицу на столу, и Кралв, хтћвши да се Херцогинн за инатЂ гроФу насмће, приповћди, како му е бурмутицу поклон 1 о. Херцогинн зажели го видити. Даду 1ои, и чимђ го погледа, окрене се Кралго , говорећи: „БашЂ истми ! заиста, братацЂ, ово 6 наилћпша твон слика , кого самв досадЂ видила." Кралв се наравно смути ; и драеао е да се сђ нЂиме дебела шала зб1н. Херцогииа даде бурмутицу своме комипи; ова е на таи начииЂ обишла саш, столђ , и сви присутствугоћи исто потврђиваху, да никадЂ истоветн^и образЂ Кралћв -б видн.ш нису. Онђ незнаше шта да суди, докђ бурмутица наипосле и до нћга дошла, и ош> видјо ние , какавЂ му е пркосг> ШверинЂ учнгпо. И самЋ е изђ срца се смћно.

О Б 3 И Р Ђ Н А ИРОШЛОСТБ. 13. Марта 1516. умро е у Будиму ВладиславЂ, КралБ Унгарскш. ПредЂ смртљ свого поставт е кардинала Тому Бакача, гроФа ђорђа Бранденбурга и барона 1ована Борнемиссу за туторе свогђ десетолћтногЂ свша Лгодевита, подђ надЗБ1раш 'емЂ Аустрјискогљ Цара МаксимилЈнна , и ПолБскога Кралн Лгигмунда, (06. Т. Н.)