Подунавка Београд

47

мачке. Говори се, да су Славени тект> доцн1б у НЉмачкои познати — дакле у нк> су се населили! Ово нестои." (2) По НћмачкомЂ изговору Карпатске или Кробатске , а по чисто СлавенскомЂ Хрв а т с к е горе. (3) Вибсћт§; ЕгЛђеасћг. Бишинговђ землљоп. Хамбургт. 1791.) ч. 8. стр. 749. „ Одђ Дамерова 460.рута кђ сћверу на източномђ мору, на едномћ маломЂ отоку, шште у старо доба, лежала е велика и славна трговачка варошг. Винета. Она е по свои прилици између г. 1100. и 1200. пропала. Доцше одђ времена на време виђаху се при малои води нћне развалине: а г. 1771. двћ Холландске лађе па нго су насћле." Аи§\ , Тарре Оебсћ. Ви8в1ап(19 (Авг. Вил. Таппе истор1н Русс1е:) I. ч. гл. 49. стр. 258. „Вииета бмла е по сказмванго една одђ наивећи и наиодличнји' трговачки' варошГи у Ев-> ропи, гдћ су Славени живили. На почетку 12. вћка говори се да го е бура одђ тврде землћ одцћпила, и море прогутало. Микрелш , ПроФессорЂ у Штеттину (^1658.) приповћда: дасу го у извћстно доба и лађари, при тихомђ времеиу, спроћу Дамерова, едва по милћ далеко од 7ј брега , сасвимЂ чисто виђали , и црквене куле, куће и улице разазнати могли." — Ап1оп, ићег (ће аћ. 81а\геп , (Антонђ , о старимљ Славенима.) II. стр. 100. „Трговина Нћмачки Слввена' весма е вко разпространћна бмла. Поммслимо само на варошв Винету. Овдћ се е скуплала роба са св1го страна' свћта." (4) 8сћаГапк ићег (ће АћкипЛ <1ег 81а^еп (ШаФарикЂ о пореклу Слазена) БудимЂ 1828. стр. 32. „У Грка јоште одђ незнанвЈ' времена' приповћда се , да ћирибарЂ сђ изтока долази изђ землћ Венда (Славена). Ово нити е изммшлћно , много манћ безЂ темели ; будући се слаже сђ именомЂ и сћдиштама Венда' на източномђ мору , кое поздш 'и Грци запамтили иису, како изђ Херодота видимо , ерђ јимђ е трговина бмла пала, а запрему приморл бстери су 1 Имђ изђ руку отели, те тако е свака свеза са Грцима прекинула се. Доцнш списателпи, по геограФ1искои тами слћпо блудећи, пронађоше да се то сказиванћ тиче Венета' (Венецјана' Млечана') на адранскомЂ мору; дру-

ги пакЂ себи противословећи држаху Венеге за саме прекупце. Кђ овоме безЂ сумнћ су зато заблудили, што на приморго , одђ куда е се ћирибарЂ донос1о, нису више нашли Венете, него Естере. Али кадЂ разммслимо , да робу и производе по правилу ненаименуго прекупци, него исти производителБи ; то ћемо допустити , да стари ћирнбарљ нису сђ ндранскога, него сђ балтјискогЋ мора доносили, у кои се е онђ за цћло и налазш." (5) Оо1Шећ Непзе, Оезсћ. (1ев Ргапк. Кге18ез. (Боголго 6 ђ Хензе, исторја ФранкскогЂ краа) стр. 96. „Рано су Славени рудокопнви се предали. Богате Унгарске руде они] су пашли, на скоро су се и Ческе подигле, а наше стародавпе"красно цвћтагоће рудокопнћ одђ нћи сигурно произходе. 6рЂ су Славени први бмли, кои су се у рударству особито одликовали; и у истомђ и данасЂ се шгптљ много Славенски' рћчш задржало , као: ФлецЂ , КуксЂ, Кисђ , КиприхтЂ , ШахтЂ, ШваденЂ, КобалдЂ, СаиФФенЂ, ШпатЂ, Штолленљ, МаитерЂ и т. д. ,(6) Ап1оп, ићег (ће 81а^еп ( Антонђ, о Славенима) I. 33. „Срце Славена кђ веселго е створено. Сви су еднаке нарави. Тако е РусЂ весео и радостант>, тако е ДалматинацЂ и свакш СрбинЂ живђ , тако кличе и наипростји Полнкђ —. СрбинЂ у Лужнцама весели се, и мт му е животђ, макарЂ да сваши своимђ не СрбскимЂ господарима робски служити , и често одђ свои' господичића' много трпити мора. Народиа пћсма носи на себи са†нћго†значаи: „Ивко , моа мила, буди весела, ако и ниси ни зрнца посћнла." (7) Воћгег, в1а\у. Ве\у. Оев1. (БорерЂ, Славенски жителБи Аустр1е:) II. 7. 17. 28. „Већа частБ Славепскога народа има очевидно велику способноств кг. п1»ванго. Народне пЈ.еме Славонаца и Хрвата често су тако узвмшеногђ хода, да поммслити морамо , да смо поставлћни у времена Барда, одђ кои су намЂ нћке Осс1'анове пћсме на срећу спасене. -— И у Бечу пћва народЂ, али понаивише пћсме изђ опера са ШикаиедршскогЂ или Маринелскогђ позоришта. Но у Лавову чуго се међу простммЂ народомЂ заиста народне пћсме. Пћсникђ (В1сћ1ег ?) и спћваоцЂ (Котрош'в1 ?) еств