Подунавка Београд

46

Нћмачке , тако, да се ивиова областв са ШтаерскомЂ, КорушкоиЂ и Краинскомљ заклгочава. На овомђ големомЂ простору землћ у Европи и данаст. понаивише единми Славенскш народтћ живи. Туда су се Славени населили, да землћ, кое су други народн оставили, задрже, нби као населћници, као пастири или землводћлци обдћлаваго, и вБима се користе. И тако након-ћ св1*10 догодивши се пустошенн, воине и ратова нвиово мирно, марлвиво пребмванћ землви пробмтачно бмнше. Они су лшбили полвско домостроителство , стада и жита , тште и гдћкое кућевне занате, отворагоћи свуда сђ . производима свое землћ и марлвивости пористну трговину. У зђ източно море одђ Лтбека (ШБесћ, иначе Србски и БуковацЂ) почингоћи подигли су они бмли морске градове, међу коима В и н е т а (3), на отоку Риги , бђма е Славенскш Амстердамљ. Тако су и са Прусима, Курима и Летима скупа и у прштелвству живили, како то езшкв ти' народа' показуе. На Днћпру основали су ИевЂ, на Волхову НовгородЂ, коа мћста на скоро су постала цвћтагоће трговачке вароши, будући су црно море са източнммђ саставлнла , и производе изтока (4) сћвернои и западнои Европи доносила. — У Нћмачкои су одправ .1лли рударство , (5) знали су топити и лити руде , сготовлавали су со , ткали платно, варили медовину , садили воће, и живили су по начину с.воме весело (6)ипћвагоћи. (7) Оми су 6 бјли милостиви, до разкоши гостолгобиви лгобителБи иолвске слободе (8), али подложни и покорни; непр1нтелви грабежа и крађе. Но све то ние ш .избавило одђ угнћтавапа ; шта више 10ште помогло е томе. 6рЂ ие отимагоћи се за господство свћта, никадЂ неимађаху ратожедногв и наслћдногв владаоца , и рад1б су данакв плаћали , ако само на миру живити могаху: и за то су многи народи, а особито одђ Нћмачкога колћна , нко на ивима сагрћшили. Већв подв КарломЂ ВеликииЋ почети су ратови гнћчена, кои су, подђ изликомђ разпространћшл вћре] христ1лнске, вођеии едине трговине ради. 6рЂ витежкимЂ Франкима морало е да како угодно бмти, сђ марлвивммв землводћлнммЂ и тргугоћимв народомЂ као СЂ

робовима поступати , у мћсто да 6 бј се самн томе умћштву научили, и радили га. Што су Франки започели , обавили су Саси; изђ св 1 го предћла Славени су изтреблћни бмли, или зароблћни , нвиове пакв землћ међу владике и I племиће раздћлћне. Нвиову трговину на източномђ мору разорили су сћверни Германи; нвиовои Винети Данци (9) су жалостанЂ конацЂ причинили, а остатци нбиови у Нћмачкои иаликв су на оно, што су Шпаш>олци одђ Перуанаца починили. 6 ли дакле чудо, што в | народЂ оваи после толико вћкова како е подармлћнЋ, после лготогв огорчешн проти†свои христ1ански господара и разбоиника, нћговг меК1и значаи у лукаву, свирћпу трпнго робства обратш се ? Па и пакв свуда, особито у землима, гдћ мало слободе ужива, примћтити е на нћму старо нћгово знаменћ, НесрећанЂ е зато оваи народЂ постао , што покраи лгобави кђ миру и домаћои марлвивости воевати не могаше, ако му храброств у жестокои супротивности оскудћвала и ние. НесрећанЂ, што положаи нћго†међу иародима сђ едие стране бмлше врло близу Нћмаца, а сђ друге леђа му свакимЂ нападешнма източнм Татара отворена стонху, подђ коима е, и подђистимђ Монголима (10), много подиео, много претршо. — МеђутимЂ точакЂ времена онреће се непрестано; а будући да Славенски народи на наилћпшемЂ простору Европе обмтаваго, кадЂ се оваи обдћлавао , и трговина одтудЂ отворила буде; и будући да иначе ни ммслити ние, него да ће у Европи законодавство и политика у мћсто ратобориогЂ духа све више тиху марлвивоств и мирну свезу народа подупират морати, и подупретп хоће: то ћете се и вм тако дубоко падши, нћкадЂ марлвиви и срећни I народи Славенски, већв еданпутЂ изђ вашегЂ дугогЂ ,тежкогЂ сна пробудиги, и ваше стареблаге дне мирнога прилћжаша и трговине на далеко ! разкрилћнимЂ областима вашимЂ славити. —■ ПРИМЂТБЕ. ( 1 ) 8сћ1(Н §ег8 РгоБе. Кивз. Апа1. (Шлецерова покушен!а Руски лћтописа.) „Славени спадаго, као што ми се непрестано чини , међу народе и старосћдшце Н},-