Подунавка Београд

Ж 13.

У Суботу 27. Марта

185 3.

0 П Л А Ч Т». О достоинми кнез' Ннколе смне, Поп' Ил1н изћ села Зеока У Сербјв Београдска круга, Прасвшовче Кнез' Станон оажиа, Ког' Дах1в наипре погубнше, Кад' одћ свога Цара одступише, Свештенствово с* двоино на св1ету, ДухомЂ Сербству, а срцемт. божеству, Закоит. Христа држећ' спасител1»ск!и, Шб нбим' и Устав -б бранећи земалБСКш Одт. затБфа назовн - пастмра; Пакт. нзнуренЋ, али не надборент., Остав10 с' родт. и отечество, Да га очма не гледаш?. злосретна, У туђнну нашо с' пр1ПтелБства Ког'но тн е одказао Сербе, Там' си пао главомт. на землБицу, Гди е волн жизнодаица бБма, У Грцнма селу Видинсвоме, Ту сн врутакт. сузам' отвор^о, Нек' ти теку до послкднћг' данка Изт. средт. гроба, ко' из-б тужна ока, Те самога да умоле Бога, Свћтомт. правБшт. да просвћти Сербе, Да познак> праву милостб Божш, Да презиру сваку злобностБ вражк>, Обшта полза у небо е лоза, Ту да саде, ту да пресађуго, У срдашца и у душе сбратске, И ту собомЋ за све да нћгуго, Ко' пристон одћ лшдж кћ лгодима, Како л' нште лгобавБ одћ ближнћга; Уставовче, моралнмн гоначе, Тирранство те радо закопава, Но и себе т !емЋ осмртава, ПакЋ буд' вћчнБиЧ покои и спасен-ћ, Поп' - Ил!н ; тво1он вћрнон души. С. М,

ПРИДАТЦИ КТ> СРБСКИМЂ С П ОМЕНИЦИМА. ОПИСЛН1е ГРАДА ГОЛУБЦА. (Саобштеио одђ Тодора Влаића учнтелн.) Обште е мнћн!е народа нашегљ, да е оваи градт. зидала брина. ПриповКда се, да е у исто време сазидаиа и н1»колико кула сђ оне стране Дунава (у садашн&ои др«пави Аустрјискои) спроћу града, одакле е повела еданљ лаиацЂ преко Дунава , и скопчавала га ст> ове стране за градљ, а сљ оне за речене куле, коимћ е пролазеће ДунавомЂ лађе зауставлнла, и мб 1 тћ (ђумрукт.) одђ нби наплаћивала. Оваи градт. ле;ки изподб велики , каменитм гора, у самомЂ почетку каменито-тесногљ ушћа планина , краи Дунава. О нђ е порушенљ, али се и данасЂ виде остатци нћговм тврдш стћна. Особите су знамените каше и куле ( нби осамЂ има и сада); една кула, звана „ШеширЂ кула" стои на врхЂ града , и приповћда се, да е у нбои врина живила. У овои , и у јоштв н^кима налази се стрКла , нћки част1и орулиа, и осталм коекаквш гвозденш, бакарнш и одђ другога метала начинћнБ! стварш за потребу човека. Између кула пакЂ у среди града никаква трага или мћста нема, гдћ бш се примћтити лтгло, да е кадгодЂ кућа бшла, но само заоштрлћне голе стћне стое , по коима пеигаћи се човекЂ на Шешир-кулу, и сђ ове силазећи се , мора готово пузећи преко изтрошенш камечака и песка нћи. У исто пакЂ време има се боати страшнш као рука дебелш змјн . Само изванЂ кула одма кодђ града краи Дунава има една равница, подоста велика, на кохои су