Подунавка Београд

гл

имали л«)ди куће и остале став свов, од-б кои и данасг> знакова нма. АмамЂ и џамгл и садљ стои до полак -б развалКна. Сћ друге стране града ниже Шешир-куле извире една врло пр1лтна вода, и низђ стћне сасвим ђ стрмено доле у Дунаво теме, гдћ ш лшди заиташ и шго. А мало далћ одђ града ст> исте стране близу Дунава изподт. стћна има една на два аршина широка рупа, кон , као што лгоди кажу, нема дна, и ако га има, мора да е далеко, и за то, и што често воду блше, народЂ ш зове Б е зд ана. Приповћда се, да е пре двћ стотине година, сћ обичнммЂ свонмђ б .иованКмЂ воде, изблговала потоплћну куделго неомлаћену. Осимђ тога има ту шштб нћколико потока, кои одозго изђ планина извиру и преко стћна у Дунаво утичу. У овимђ потоцима, леже се убмточна нћка мушица у силнои множини, коа као жабннкЂ изгледа; ал' не само ту, него исто тако и на Аустршскои страни. Покраи ове убмточне мушице налазе се у истимђ планинама тштБ нћке бубице , много отровше. Оне су мале као гусеница, и наликЂ на шкорп1она, по чему се и назнвлго скорпхе; имаго подугачакЂ репЂ, коимђ кадЂ боцну човека или другу какву животинго, тако снажио смртанЂ отровЂ у истми махЂ изђ себе пусте, да онаи часЂ она животинн мора скапати. ЗеитнномЂ се наилакше утамангош; ерЂ како оваи на нби канешЂ, одма шмђ тиме и силу кретаин тћлесиогђ , а и животђ мало часЂ одузмешЂ. У време кадЂ е Аустр^н, пре сто и нћколико година, завладала Сербпо одђ Турчина, видећи да лгоди у граду Голубцу, о комђ е говорЂ, живити, и она свои судЂ устроити неможе, крене лшде и пасели сђ кућама на равници еднои краи Дунава, и више н1, на брду, по сата одђ града: и ту судЂ своИ устрои и цркву сазида. Олда су и СрблБи, као и Нћмци, саградили свого цркву и школу, и назвали то мћсто „ Н о в м и Г о д у б ац ђ ", кои е и данасЂ, а оставппи пустЂ градЂ ГолубацЂ „Старми ГолубацЂ", како га и данасЂ зову. На томђ брду 10штб у време Римлана бмо е нкш градв, кон е доцше до самогљ темели разрушенЂ. При свемЂ томђ виде се и данасЂ знаци тврдинћ и у нбоизи кућа; има такођер-в и гробни-

ца на сводђ зиданм , у коима, а осимђ иби и свуда по граду и око града непрестано се налази старм златнм и сребрнм , и одђ другога различитога метала начинћнм прстена, минђу| ша, ланаца , новаца, ибрика и коекаквм други ствар1и. » ПРАВИТЕЛСТВО У ШВАИЦЕРСКОИ. (Изт. Балб!н) Одђ године 1798 Шваицерска е представлнла свезу, кон е изђ три, сасвимЂ различитм част1и састанла се, т. е. изђ 13 кантона , мзг поданика или вааала ти 13 кантона, и изђ присаединАнбс мћста или сагозника ти 13 кантоНа. 13 Кантона представлнли су 15 република. 8 е бмло демократЈиски (т. е. таковм, гдћ наивмшу властБ народЂ има), као: Ури, Швице, Обер- и $ г нтервалденг> , Глнаруск, и Апенцелк, такођерЂ и Нннер- и Луверходенв. 4 су бБ1ла аристократ1иска (т. е. такова , гдћ су владали само племићи и друга велика господа), као : Цирихб , Луцернв , Базела и Шафхаузенв; а Бернв, Фраибуреи и Солотурнв бмли су олигархшски, (т. е. такови, гдћ су само нћколици сву владу у рукама ималиј. Жителд свега броило се на еданЂ миллшнђ. Поданици или вазали 15 кантона бмле су землћ, Кое су скупа подђ власћу више кантона сталле. На сћверу и изтоку находимо гроФство Баден'1 5 са БаденомЂ; слободне срезове са БремгартеномЂ и Мур ^емЂ; Туреау сђ ФрауенФелдомЂ ; Раинталв сђ РаинекомЂ ; грофство Сареанв са СарганомЂ; земалБско поглаварство Гас.тери, УцнаЈсв и Гамск сђ вароши Рапперсвилк на езеру Цириху; на западу земалБска поглаварства Муртена, Гразана, Орбе и Шварценбурее сђ варошима истн имена; на гогу земалБСка поглаварства Луеано , Лукарно, Мендрист, Фаллшееш, Беллинзона, Фал-Брсш.о и Рив%ра. Жителл свега у овимђ землама било е до 300,000 душа. Сагозници или присаедин^на лЉста 13 кантона бнле су: аристократ1иске републике Ст. Галленб , Билк и Милхаузенб; демократшске републике Оберваллиск , одђ кога е У нтервал-