Подунавка Београд

гл

имали л«)ди куће и остале став свов, од-б кои и данасг> знакова нма. АмамЂ и џамгл и садљ стои до полак -б развалКна. Сћ друге стране града ниже Шешир-куле извире една врло пр1лтна вода, и низђ стћне сасвим ђ стрмено доле у Дунаво теме, гдћ ш лшди заиташ и шго. А мало далћ одђ града ст> исте стране близу Дунава изподт. стћна има една на два аршина широка рупа, кон , као што лгоди кажу, нема дна, и ако га има, мора да е далеко, и за то, и што често воду блше, народЂ ш зове Б е зд ана. Приповћда се, да е пре двћ стотине година, сћ обичнммЂ свонмђ б .иованКмЂ воде, изблговала потоплћну куделго неомлаћену. Осимђ тога има ту шштб нћколико потока, кои одозго изђ планина извиру и преко стћна у Дунаво утичу. У овимђ потоцима, леже се убмточна нћка мушица у силнои множини, коа као жабннкЂ изгледа; ал' не само ту, него исто тако и на Аустршскои страни. Покраи ове убмточне мушице налазе се у истимђ планинама тштБ нћке бубице , много отровше. Оне су мале као гусеница, и наликЂ на шкорп1она, по чему се и назнвлго скорпхе; имаго подугачакЂ репЂ, коимђ кадЂ боцну човека или другу какву животинго, тако снажио смртанЂ отро†у истми махЂ изђ себе пусте, да онаи часЂ она животинн мора скапати. ЗеитнномЂ се наилакше утамангош; ерЂ како оваи на нби канешЂ, одма шмђ тиме и силу кретаин тћлесиогђ , а и животђ мало часЂ одузмешЂ. У време кадЂ е Аустр^н, пре сто и нћколико година, завладала Сербпо одђ Турчина, видећи да лгоди у граду Голубцу, о комђ е говорЂ, живити, и она свои судЂ устроити неможе, крене лшде и пасели сђ кућама на равници еднои краи Дунава, и више н1, на брду, по сата одђ града: и ту судЂ своИ устрои и цркву сазида. Олда су и СрблБи, као и Нћмци, саградили свого цркву и школу, и назвали то мћсто „ Н о в м и Г о д у б ац ђ ", кои е и данасЂ, а оставппи пустЂ градЂ ГолубацЂ „Старми ГолубацЂ", како га и данасЂ зову. На томђ брду 10штб у време Римлана бмо е нкш градв, кон е доцше до самогљ темели разрушенЂ. При свемЂ томђ виде се и данасЂ знаци тврдинћ и у нбоизи кућа; има такођер-в и гробни-

ца на сводђ зиданм , у коима, а осимђ иби и свуда по граду и око града непрестано се налази старм златнм и сребрнм , и одђ другога различитога метала начинћнм прстена, минђу| ша, ланаца , новаца, ибрика и коекаквм други ствар1и. » ПРАВИТЕЛСТВО У ШВАИЦЕРСКОИ. (Изт. Балб!н) Одђ године 1798 Шваицерска е представлнла свезу, кон е изђ три, сасвимЂ различитм част1и састанла се, т. е. изђ 13 кантона , мзг поданика или вааала ти 13 кантона, и изђ присаединАнбс мћста или сагозника ти 13 кантоНа. 13 Кантона представлнли су 15 република. 8 е бмло демократЈиски (т. е. таковм, гдћ наивмшу властБ народЂ има), као: Ури, Швице, Обер- и $ г нтервалденг> , Глнаруск, и Апенцелк, такођерЂ и Нннер- и Луверходенв. 4 су бБ1ла аристократ1иска (т. е. такова , гдћ су владали само племићи и друга велика господа), као : Цирихб , Луцернв , Базела и Шафхаузенв; а Бернв, Фраибуреи и Солотурнв бмли су олигархшски, (т. е. такови, гдћ су само нћколици сву владу у рукама ималиј. Жителд свега броило се на еданЂ миллшнђ. Поданици или вазали 15 кантона бмле су землћ, Кое су скупа подђ власћу више кантона сталле. На сћверу и изтоку находимо гроФство Баден'1 5 са БаденомЂ; слободне срезове са БремгартеномЂ и Мур ^емЂ; Туреау сђ ФрауенФелдомЂ ; Раинталв сђ РаинекомЂ ; грофство Сареанв са СарганомЂ; земалБско поглаварство Гас.тери, УцнаЈсв и Гамск сђ вароши Рапперсвилк на езеру Цириху; на западу земалБска поглаварства Муртена, Гразана, Орбе и Шварценбурее сђ варошима истн имена; на гогу земалБСка поглаварства Луеано , Лукарно, Мендрист, Фаллшееш, Беллинзона, Фал-Брсш.о и Рив%ра. Жителл свега у овимђ землама било е до 300,000 душа. Сагозници или присаедин^на лЉста 13 кантона бнле су: аристократ1иске републике Ст. Галленб , Билк и Милхаузенб; демократшске републике Оберваллиск , одђ кога е У нтервал-