Подунавка Београд

59

зева састалла се , што су у гореспоменутимЂ државама владали. Остале, много незнатн1е државе саставлдле су кнпжеску коллеепо, гдћ 6 Херцогљ Нассавск1и предсћдателв бмо. Ова в имала 24 државе, кое све данашнБои НЕмачков свези принадлеже, сћ изузеткомЂ Лапена, Изенбуреа, Раис-Лобенштаина и Сахсен-Готе, вое су изчезле, одт> части што су изумрли владагоћи домови, н. пр. Гота и Раис-ЛобенштаинЂ, одђ части ерљ су ови као полузависими, другимЂ државама присаединћни, кинзеви бмли, в. пр. ЛаиенЂ и ИзенбургЂ. УслћдЂ догађаа одђ год. 1814 и 1815, кои су политична одношешн Еуропе промћнули, саставлћна е у Бечу нова свеза, подђ именомђ : Шмагка свеаа , Ч1а е цћлБ садржати сполншнго и унутрашнго сигурноств Нћмачке, и независимостћ и иевредимоств саединћнм држава. Сви членови свезе имаго као такови еднака права, и сви се еднако обвезуго , актЂ свезе ненарушимо сачувати. Послове свезе одправлн скупштина, кон се држи у ФранкФурту на Маини. У истои имаго членови одђ части посебице , а одђ части у скупи гласове; као:

АустрГл . . Пруска . . Баварска . Саксонска. Хановеранска Ђиртембержка Баденв . . . Курхессени . Велика зсерцееовина Хессене Денемаркска, з6огђ херцеговине ХалштаинЂ и ЛауенбургЂ . . . . ,. Нидерландска , збогЂ велике херцеговине Луксембурп, и херцеговиие ЛимбургЂ Велико-херцееовакки и херцееовагки домови. Саксонски . Брауншваиек и Нассау . . . Мекленбуреа-11 1с,ерииг, и Стрелици . Олденбурее, Јнхалта и

има 99 99

1 1 1 1 1 1 1 1 1

гласЂ,

п У)

Шварцбурек „ 1 гласЂ. Хохенцоллерш, Лихтенштапни, Рапсв, ЈЛаумбуре-Липпе, Липпе-Детмолдв и Валденк . „ 1 „ Слободне вароши Лшбека, Франкфуртк, Бременв и Хамбурее 1 „

Свега 17 гласова. (Продужеше слЉдуо)

КНБИЖЕВНА ИЗВЂСТ1Н. Голубица се цветоми кшижества Србскоеб. IV. 1842. ГриеорГеми ВоааровиКелш кнбиеовеацелш и кн^иеопродавцел^. ЈЈБ$оераду, у кншеопесатнии Кшшсестча Србскоек. На 12 - ини, стр. 324. Ова четврта кнвига Голубице изишла е изђ печатнћ, и налази се већв у рукама пренумеранта. Прочитавши го неможемо се уздржати, да е са наилћпшимЂ цвћћемЂ добродошлице непредусретнемо и необаспемо. 6рЂ заиста у свакомт> смБ1слу она семоже као наикрасшв и наисавршешв поавлћнје у кнвижеству нашемЂ сматрати. Сва нћна одћлћша изпунћна су са таковима и толикима прилозима, да ови своимћ разнообразнимљ предметима свакога читателн подпуно задоволбити могу ; и заиста показуго ону мћру , на К010И се разне струке кнвижевне иаше снаге налазе, и до кога су степена допрле; и издаго богатми источникђ за езмкословно и исторјиско познаванћ народа нашега. Праведно се о нбои казати може , да она ученима пауку богати и разпространнва, неучене пр1нтно забавлн, страниима право станћ и важностБ производа Србски вћрно представла , и свакога рода и реда читателћ задоволнва и увеселлва, и све то тако скромно тако безшумно чини, као она дћвоика, коа лћпо гомЂ и добротомљ сво!омђ сву околину плћнпва, а при томђ стмдомђ и учтивосћу покрмвена и невћшта се чини, нити знагоћи нити марећи , да е она прекрасна. Овакови намћ се кш .ижевни производн множили, и овако намЂ родЂ и кнБИЈкество красили! По важности она се наиважнја, а по величини наиевтин1н кодђ насЂ кнБига пазвати може.