Подунавка Београд

1

протиВЂ туђинца бранити, то се и обћћава, да туђе силе на ратг. дра.кити неће. Што се членова свезе тиче, кои и изванљ држава, кое Нћмачкои свези принадлеже, области имаго, то свеза у рату, кои едант. член -б у своиству своме као Европеиска сила води, ништа неучаствуе, осимг. кадЂ бм се у скупштини вишиномт. гласова увидило, да и нбоизи опасноств какова грози, у ком-ђ случаго и она на обрану устае. Ако државе, у свезу спадагоће, туђа сила нападне, то истимђ случаемљ ратљ е започетљ. Згоди ли опасноств само ову или ону саединћну државу, и заиште ли една или друга препирућа се страна ходатаиство одђ скупштине, то ова може исто предузети, безљ да се тимђ и наиманћ повреди обшта сигурностљ. (КонацЂ сл&дуа.)

НБУКОВО ДРВО И ВРШЛДНЂ. „Допусти ми се обмотавати но твоме стаблу, драга нбуко! " мол10 е бршлннт>; „н ћу ти заиста знати благодарити, и тебе одћ ветра, кише, и одћ сваке непогоде закланнти и бранити ! " „Неће ли и мене оно исто постигнути," одговори лбука , „као и оногђ онде — могб сусћда, — кои е такођерн теби ранногљ срдечно прим10 , пакђ збогљ чега е сасвимљ и утаманћнт. ? " „О веруи , да до тога доћи неће" придода преварлБнвши бршлннт>; „како бм н могао тако неблагодарант. бмти ! " И тако ти св садт. започне сасвимт. ћутагоћи лагано узг. нбуку обмотавати, а затимљ и добро се укореннвати. Лбуково дрво, сасвимЂ задоволБно овбшђ новммђ познанствомЂ, особито се радовало, изђ узрока тогђ , што е бршланЂ 6бш увекЂ пр ^нтанЂ и угоданЂ. Но погледаи садЂ! укратко време започне оно поболћвати, увекЂ злопатити, докле на еданпутЂ и свого пропаств неувиди. На то се нбука бршлнну започне тужити ; — но оваН подмигивагоћи и са сме10 мђ одговори: „Тако свима онб 1 м ' бћша, кои I на примћрЂ и увћштанје други не мотре , и

јоштб сђ почетка одма свак1и поступакЂ доб- ј ро не разсуде и не испБЈтаго. Не мора се свакои улагателнои речи одма веровати , и прјнтелБСтво искренно са свакнмЂ утврдити ! " На што се опетЂ осмене и започне далћ обмотавати, разширивати и у вбхсђ растити. СадЂ нбуково дрвце зачне скорбити и тужити дабогме; ал' е већЂ доцканЂ бмло! Ма» ло затимЂ осуши се , сасвимЂ обмотано раскошносћу и безобразлукомЂ зеленогЂ брш1 лнна. Димитр1в ЧобићЂ.

ГОЛУБЂ И ЛИСИЦА. 6 дномђ и голубЂ усуди се списателв жи" вотинн 6 б 1 ти ; и почеше већЂ обште нћгово без. пристрастш похвалБивати. Но само лисица кого е онђ збогЂ лукавства нћногЂ нвно похудјо, нађе се увређена. Често му у трагЂ поче ићи ова зато, и кадЂ га е дочепала повикне : „Ха хуло, плати сздђ све жнвотомђ твоимђ ! Садг си у моимђ рукама , н ћу ти по заслуги твое лагки наплатити." „Поштеди ме," рекне сирома голубЂ; „н друго ништа нисамБ, но само истину говорш." „БашЂ зато будало и оћу да те угушимђ." * # » Зашто вичу на мене, говоришЂ, кадЂ н ни едну речБ безЂ истине рекао нисамБ ? — Баига зато браико, ерЂ они само ласканћ примаго. А. Ч.... сђ.

ОБЗИРЂ ИА ПРОШЛОСТБ, 10 Априла 1217 подђ владомЂ Пржемисла Отокара I. Пражши владика Д н др}« бацго е на Ческу кралћвину анатему. 10 Априла 1598 кнлзђ ЖигмундЂ Бат о р и уступш е велико кннжество ЕрделБ цару РудолФу II., а за то е одђ нћга добмо Шлезка кнажества РатиборЂ и АпелнЂ, сђ годишнђомђ платомЂ одђ 50,000 талира. ,