Подунавка Београд

0

II 41 ф

Л? 17.

У Суботу 24. Априла

185 3.

СЕРБИНУ КРАИШНИКУ. Срдца -иико, и душевна д!ико ! .. . ? Саме вжие, и Србкнн-ћ лире Тб 1 поносе и наките слинћш, Та снинш одт. сви блнставаца (дЈаманти) Серб-Никола, Слав-Вороевнћу !...! Свакт> те живвш, каво и слав!о, Но и свакЂ те колик' п лгобјо, Ннгда т' више ни отацт, ни маика, Ние т' слађе братацћ ни сестрнца, Ни лгобили ни тебе волилн; Вогданоств си Серба прославт, П^ћсномг доба с' остћнјо свол, Да нам' снго, докт. звјезде траго, Сербљ и Сербство твое е свештенство, Нрави Серба Славје ти герба, Поштености, па све гоначности, Славиности теб' су честитости, Што невиди, што л' нечуе нитко, То нам' твое топрвт. стои лнре, То с' развји изђ нутрости твое, Сербскш свЈет -б пунн милодуомт,, Серб-срдашца нћи;на и чунственна Пренапаи сваким' лћпотана, Понаивише л' божЈимЂ истинама — . Савч, у накрст-в отворенЋ е свћте Твоим' нлик*ма , и твонм' пћвкама Устотиндшћ сваке душе сластн, Упитомлашт. и наидивлћ страсти, Све чествуешт. праве изредностн, Вертт, си раискш нам' лгодскога ума И богопои гнбкога нам' словца, Духт, пчелично ту с' набира меда, Киме груди тект. ОрФеа таго, Ким' ли паче в!иле надонго Серб-Омнре, Серб-Народне гус.ле •Духт. ти даромт>, ка' и мачемг миш'ца Да владука одсле до В1ека,

Све славуискн нам' Бороевт. пћван Досит!л вћшто преобнавлии, Тм л' нам' пћв"о доклегодт. а;ивоп'о, А и;ив1о докт. Србство нбнв!о. Лгодство Г дивно тект. са таквим' лгод*ма — . СимеонЂ М ii л у т и н о в н ћ т» Сараилш.

ФРАНЦУЗКО БЛАГ0РАЗУМ16 И ЕНГЛЕЗКА ПАМЕТБ. (Ст> Грчкс /гђ.) Предсћдателв Мондеск10СЂ ФранцузЂ, и Лордљ КестерФнлд10СЂ Енглезљ јупознаду се нћкако, кадЂ су по Италш нутовали. На пу» т у стану се препирати о цКни и важности ова два народа, сирћчв о Енглезима и Французима, предпочиту»оћи сваши свои народв, као што в то природно. ЛордЂ призна, да Французи превосходе Енглезе у благоразум1К), но Французи, рекне, да немаго наравне памети. На то пристане Предсћдателв , но никако нису се могли согласити у томђ, шта значи едно, шта ли пакЂ друго. Пре, него се ова препирка између нви оконча, приспћду у Млетке (Венец1го). Предсћдателв како дође, одма по вароши прође, све , што е годђ гледанн достоино , види; обстоателно испшта , и сђ многима се у разговорЂ пусти, а предЂ вече опише све, што в годђ онаи данЂ знаменито пндјо. После едногЂ или два сата дође му еданх> ФранцузЂ у сиромашкомЂ одћлу, и рекне: „Господине , л самв вашЂ саотечественнкЂ.