Подунавка Београд

Лпхалт-Дессау , Бернбуреп и Ксптг,. У овнма трииа херцегопинама правителство е монархшско , и само у смотрешнЈ пореза чрезЂ 1ошт1> од-б старо доба постоеће државне чинове нћшто ограничено. Овн чинови вагке за све Анхалтске дршаве , каково име и носе; али одђ год . 1698 10 штб правога собора ние бмло.

КНБИЖБВНА ИЗВЂСТ1Н. Прееледа зел1лг,о-и дрмсавописниш Еуропе. Одз Аћима Павлетића. }Ј<3агре6у, тисномг, кр. прив. илирске народне тискарне Дра. Л/одевита Гал. 1843. (ЛатинскимЂ словима.) На 4-тини, VIII стр. XIX таблица. Подобнвш овоме прегледт. мм на нашемљ Србскомљ езмку имамо 10штг. г. 1817 изданми одт> Г. 1ована Поповића Мостарскога на двћма таблицама. Ова дакле кнвига садљ, ако ћемо се правила узаимности држати, друга е, а ие прва, како Народне Новине Хрватске (бр. 33 стр. 132 одђ 26 р. Апр. т. г.) пишу, у кнћижеству нашем-ћ. Како у онои, тако и у овои описане су све Европеиске државе сђ нбиовимђ границама, ст. нбиовммђ просторомљ землћ у квадратним -б милима, сг> числомљ жителл, државногЂ прихода, разхода и дуга, и силе воене како на мору тако и на суву. Ту су означене такођертћ поглавитје рћке, горе и градови, кои се у К010и држави налазе , кђ томе шштб и тко е данасЂ владћтелБ, и кои е вћрозаконЂ у свакои држави царствугоћ1и. Оваи на кратко изложенми садржаи показуе, да су овакове кнбиге свакоме, а особмто онима, кои политичне новине читаго, одђ велике користи. Но да видимо, мргу ли се и колико читателБИ на ову Г. Павлетића ослонити? Мб 1 нисмо пропустили сравнити 10 са наиболБимЂ данашнБимЂ штатистицима и географима, и нашли смо, да се у табеларнимЂ означенјама Европеиске штатистике доста точности, а доста и недостатака налази. Мменито примћтити имамо , да кралћвина Португалска нележи у дружини међу 8° 15'11° 20', него 8° 46'— 11° 51',*") такођерЂ и ШпанБолска да нестои у дужини међу 8° 26'(* Бадбн стр. 668

21°, него 1° — 12° *) и т. д. За ово бм се Г. Списателв ласно оправдати могао, да е назна410, по комђ е Ауктору писао. — Далћ државнми дугЂ Аустр1б износ-и више одђ 317,360.000 фр. ср., то естБ 1,021,000,000 Фр. ср. *) Подобне погрћшке, ако се и мале бмти чине, у штатистици много значе. Али комђ се штатистику оне, особито последнћгЂ рода, неподкраду? Све, што о приходу, разходу и дугу држава знамо, понаивише е нагађанћ , и шштб ће зарЂ дуго таково остати. Тога ради и ово нека небуде речено на пониженћ цћнеспоменутогЂ дћла. Оно е нама добро дошло; ерЂ ни у чему кнБижество наше толику оскудицу неосћћа, колико у политичнимђ наукама, а особито и прво у землБО- и државопису (ЕапДег- ип<1 81аа1епкип(1е). А безЂ ове науке може свакш слободно рећи да ништа незна. (Конацт. сл^дуе.)

ОДЂ СВАЧЕГА ПО Н Ђ Ш Т О. Сиромаха у Паризу , кои у готру незнаго, изђ чега ће онаи данЂ проживити, има 30,000. Нћкш АрапинЂ своимђ погледомЂ застмди едну дћвоику, па 10и рекне : „Мои погледљ е ружу на твое лице посадш : зарЂ ми нећешЂ дати, да го узберемЂ ? Та ззконђ намЂ допушта жнћти, што смо посћлли." Г. Т |'ерЂ са сво 1 омђ истор10МЂ Французке дотерао е до год. 1808. У Сетубали у Португалскои находи се еданЂ воиникђ , кои е год. 1739 рођенЂ, а 1753 у воиничку службу стао. Онђ е сада старљ 104 године , а 90 има како служи, па непрестано е и садЂ у служби. ОБЗИРЂ Н А ПРОШЛОСТБ. 24 Априла 1809 заклгочило е Аустршско правителство, да се изђ метала задобменм топова, крстови скуго , и, као знакЂ одлич1н и успомене, онимђ воиницима даду, кои су у последнћмЂ рату противЂ Француза воевали. (* Балбн стр. 676. (♦• Аустрјд и н. б. Хамб. 1843. стр. 85.