Подунавка Београд

трае такође 7 — 10 годнна. Одђ овудтћ се нсно види како е спорљ и убиточанг. иачннх. оваи наставленја у науцш за добре дарове, овде нема посве никакве ране за духљ но наивише ако већЂ за лгобопитство. Гола ова позорлвивостБ, кон е само на то управлћна, да готово непримћтне различности помећу знаковм придоб!го, и тегкенћ к' томе , да се протезанћ гласова утуби, затуплгого наиспособнје духове, и препречуго имљ путљ к' разв1ннго. К' томе долази јошћ и поредакљ школскји: двадесетЂ до тридесетљ деце седе у еднои соби, па гледе како ће еданЂ другогт. надвикати, и будући да свакш за себе свого страну има кого учи, то мора се ммслити, какавЂ се хаосљ одђ гласова на сто кораклли далеко одђ школе, чути мора. — УвекЂ озбилвно, умерено и строго нузЂ носђ гледагоћи, у;киваго учителви дубоко почитан1е одђ свои питомаца и нбини родителн: Сваконко али одликуго се хинески ови учителћи нбиномђ нравственосћу и некормстолгобгемЂ, сматраго свое зван!е као светмнго неку, а себе саме као [патр^нрхе између ученика ; тако исто и нбини ученицн до конца нбиногђ н;ивота хране почитанје прама учителБима своима и главгњшЂ испмтателБима, да, и кадЂ до самогЂ звашн дођу, држе за дужностб гњима, сваке године знамените поклоне шилнти. (Конацт. слЉдув.) НЂШТО ИЗЂ ЖИВОТА ЦАРА 1 О С И Ф А II. Царскш нек1И чиновннкђ , бмо е одвећв пићу одданЂ, сбогЂ чега е више пути и дужности свое пренебрегавао. 1 осифђ га е сбогЂ нЋговогђ оштроум1н и иначе добрм своиства одвећЂ сожалћвао, па му рекне едаредЂ, да се онђ окане тог' премлогогЂ пића, и болћ се потруди у одправланго сво1и дужностш, ерЂ ће пре или после принуђенЂ бмти, да му службу одкаже. „ Боимђ се" рекне напоследку претећи му прстомЂ, „ерЂ крчагЂ се дотле на воду носи, догодб се неразбЈе." — Чиновникђ на ово живо и неуплашено одговори : „О Ваше величество , у томђ самв сигуранЂ , мои крчагЂ

никадЂ се неноси на воду, но увекЂ на вино." 1осифђ се насмее и одпусти га. Чнновникђ се одсадЂ оз 6 илбски поправи. Прешто ће папа у БечЂ доћи , запмта арх1епископЂ Бечк1и цара , 6 бј л' бмло добро, да при улазку Нћгове Светинћ у БечЂ и звона груваго, на кое 1 осифђ одговори: 51 Чудо ми е да ме о тако чему пмтате. Та звона су ваша артилер1н." Нек1и господичићЂ чисто обученЂ , златомђ и шлБокама накићенЂ , избере красну и себи равну девоичицу за невесту , но ше никако мого допуштенћ одђ свогђ предпоставлћногЂ добити, да се с' нбомђ ожени, чега ради узме свого невесту подђ руку и упути се управ' цару, кои ш запмта: „Но кое одђ васч> двое невћста." ИСТИНИТМИ ДОГАђАИ. У писму едномЂ изђ Лкучга (у Сибир1и) 30. нов. 1842. год. писаномЂ, ово се читало: Колошн Вешнне Лабе бмла е жалостногЂ догађан позор1е. Три човека ишла су у Лабску велику шуму у ловђ , гди су три млада медведчета нашли и собомЂ у свод обмталишта однели, Прође три дана после тогђ, и медведчићи се почну на лгоде навикавати. КадЂ буде четвртвш данЂ , стане се ноћу на едаредЂ ужасно урланћ по селу разлегати. Сибирска су се- \ ла сва са палисадма ограђена, жителБи уплашени | изиђу изђ свои колеба наполћ, кадЂ тамо , и- I маго шта видити, кућа едногЂ одђ ловаца они ј мложиномђ медведа кои су непрестано као бес- , ни урлали, обколћна. Поселћницн ондешнБИ зграбе свон оруж1а , а еданЂ почне звонити. КозацБ! се садЂ на конБма тамо скупе. Сви горише на непр1нтелћ , и започне се борба сђ ! пушкама. Медведи се храбро бранише и одважно насрнуше амо на лгоде; борба буде одвећт» страшна , нити се могло беснугоће ово зверинћ другч1е умирити, докђ се годђ ше ку- | ћа, око кое су се скупили бћ1ли, запалила , и I тако 1и пламенЂ разпуди. Осзмб медведа ту { у б!ени остану , но и петЂ лгод1и мртвм падну, ј а тридесетЂ буду ранћни.