Подунавка Београд

иечти ; иогао 6 поммслити, да е онт> у тако далекш свћтЂ већљ премћштенљ. Међу тимђ сђ преконаравнммт. напрегомв скупи заоставше силе свое; даде знакомЂ едншмЂ разумћти, да говорити жели ; сви ућуте , и разб1енммг> гласомљ, као што му е и душа разб!ена бмла, проговори своимђ старммт> воиницима: „Воиници мое старе гарде, сђ Богомђ ! За двадесетв година свагда самв васЂ постоане вид10 на путу чести и славе. У ова последнн времена, као и у она , кадЂ насЂ е срећа пратила, никада престали нисте бшти примћрЂ храбрости и вћрности. Сђ лгодма, као што сте вш, стварв наша пропала небм, али се род10 грађанск1К ратЂ, и Французка е тимђ 10 штб несрећн1н постала. То цћлБ мон ние могла бмти. Л самБ дакле мого личну кормстх. благу Французке жертвовао. Л одлазимЂ. Вм, пр!нтелБи мои, и далћ служите Французкои; нћна срећа бмла е моа едина ммсао, и свагда ће бмти предметЂ мои желн. Неопорочаваите судбину мого. КадЂ самЂ желимЂ да себе преживимђ , то хоћу да вашои слави шштв служимђ. Л ћу она велика д1.ла описати, кон смо мм заедно извршили,... Сђ Богомђ, дћцо мол! Л 6б1 васЂ све кђ срцу пригрлш, али ћу васЂ све загрлити у вашемЂ генералу, у вашои застави. Ходите генерале!" На ове рћчи приступи генералЂ ПетитЂ, са заставникомЂ, кои заставу сђ орломЂ у руци држаше. НаполеонЂ загрли Петита , и тронуто полгобивши заставу рекне : „Вћрнми орле! Да хоће полгобацЂ оваК у срцама св1го воиника одекнути ! 1огптб еданпутБ : сђ Богомђ мои стари витезови ! сђ Богомђ мои гонзци ! сђ Богомђ моа дћцо !" Наполеону полете сузе. Гарда се заплаче. Бћжећи одђ окружавагоће га рулћ, скочи НаполеонЂ на кочпо и изгуби се очима свои старм ратобораца. Побуђенћ , кое е одлазакЂ Наполеона одђ свои ратника проузрочт, бмло е неописано. Али не само Французи, него и посланици савезника, кои су одређени бмли , да цара одпрате до мћста, гдћ ће у лађу ући , да у острово Елбу одплови: Рускш генералЂ Шу-

валовЂ , АустрЈансши генералт. КоллерЂ, Енглезкш обрштарЂ КампбеллБ, и Пруск1К генералЂ Валдбург - ТрухзесЂ , дубоко су тронути бмли. Обрштра Наила Кампбелла прн овои сцени нехотице такШ е ентузЈазамЂ обузео бмо, да е шеширомЂ своимђ по зраку махао. У путствЈл, кон су посланнци одђ свои дворова добмли бмли, гласиласу: „Наполеопу ће се свако почиташв суверена одавати ; онђ има слободу путБ, коимђ ће ићи, избрати; посланици су само на нћгову обрану опредћлћни; цар -б иие зароблћникЂ ; они нека га само одђ пролива народне бћсноће и партаине освете заштите." Ова заштита ние [текЂ само изговорЂ бмо. У Паризу е раздраженостБ и народна мрзостБ већЂ до тога дошла бнла, да су се башЂ оз6 млбно старали, како ће Наполеоиа убити , и тако се нћга курталисати. Мало по мало су двонки уммшлни противЂ нћга управлћни бмли. Првми е произлазш изђ ревности ронлиста, а друг1и изђ мрзости републиканаца , кои Наполеону опраштали нису, што е онђ демокрац!го понизш. Докђ е првни умншлни неустрашимомђ и дрзновеномЂ ОФИциру већега степена, Марш Арманду Гаиреи де МобреилЂ, Маркизу д' Орволту, повћренБ бно, и друг18 е нашао свое Бруте. Наполеона убити, чинило се као проста и наравна сткарв, да бн Французка и Европа пр1е савршенми мирЂ добнти могла. Силне памФлете противЂ нћгове особе управлћне бмше. Пописи, дагкдбине, дуготраиностб рата, све е то употреблћно бнло, да се именито гожна частБ Французке противЂ палога Титана побуни, да се НаполеонЂ као мрзости достоиини тиранЂ , и нћгова смртБ као срећа землћ покаже. Ножђ и отровЂ гроз10 му е. Ови уммшлни противЂ нћгова живота (1814) 10 штб су као некимЂ густимђ облакомЂ застрти. 1 оштб е препирка о томе , да ли су они произишли изђ ревности подчинћнм , или су изливб бмли одђ онм, кои су одлучено мћсто заузели. У осталомЂ НаполеонЂ се никако у свађу упуштао ние. Господинђ МобреилЂ, одђ Ронлиста упућенЂ, намћраваше цара и нћговогђ смна изђ иенада сђ пута кренути, али се