Подунавка Београд

краго деснога послаиици ва саборљ недошавшн Великаша (ађаепИип аћ1е§аИ). И у сали Сталиша и Редова, и у онои Великаша у наоколо седе и стое пристоино одевени и владагоћи се слушателви и гледаоци. К ђ обдржанммх. Кралћвскимв предложеввима (РгоровШопев) прилажу Сталиши и Редови, као за предметт. Саветована свога, и свое особите желћ и тегобе, кое подђ именомљ »Сгауатгаа," или пре или после свршенм Кралћвски предложенн , на испунћнћ и решенћ Кралго предлажу. Саветовани о свакоме предмету слћдун )ћимЂ начиномЂ иду. Долна Табла има право 1пШа11ае, и зато она свакш предметљ наипре у изванреднимЂ, или, као што се управо зову, у окружнимЂ засћдашлма (вебашпев С1гси1аге§), (* у коима два посланика, еданЂ'подунавск1и, а другш потискхи, заедно предсћдаваго, у едну систему стави , или крозЂ одборе (Оери1а11о) ставити даде. Тако већЂ преправлћнЂ предметЂ предае се Персоналу , кои га редомЂ засћдашо на решенћ предлаже. Решено преноси особито наименовано и еднимЂ одђ клира говорникомЂ нредставлћно посланичество иа Таблу Великаша , коа истми предметЂ са своимђ или соглашавагоћнмЋ се , или модификугоћимЂ , или сасвимЂ ПрОТИВНММЂ МнћшеМЂ, крозЂ истоветно такво посланичество Сталишима и Редовима дотле натрагЂ шилћ , докђ се обе Табле неизравнаго , и на едно решенћ непристану. КадЂ се овако согласити небм могле: онда се Сталиши и Великаши кодђ едне Табле заедно скупе, и у овои смешанои сћдници (беавш 1шх1а) предметЂ се већиномЂ гласова коначно решава, Мађарски и Латински напише, прочита, ПалатиномЂ и ПримасомЂ подпише, КралћвскнмЂ печатомЂ, кои увекЂ ПримасЂ кодђ себе има, укрепи, и тако у Форми понизногђ представленп (Вергаебеп1а11о), или по пошти , или по посланичеству предЂ КраС* Земла Угорска дели се иа 4 окружнг. Пре су се посланпци свавога окруж!« поособћ састаали, и о предметима договарали. Оваке с^днице нг ,ине звале су се „окружпе". Но сада обмчаи в тан престао, и саСтам се садг из% свпо окруЈШв поеланици заедно. Него овакомт, изванредномт, засћдаиго нбиовои ј . иие „окружно" онетЂ в остало.

ла шалћ. Ако Кралв на представлћнћ то небм пристао: то онда чини свое реФлексЈе , а кадЂ га одобри: у своши Латинскои „резолуЦ1и" Сталишима и Редовима свого волго и саизволенћ излснгое. Све оваке Кралћвске резолуц1е праве тако зване законне членове (агИсиН), кон се на свршетку сабору , подђ иадзмрателствомЂ Угорске канцелар^е, па Мађарскш езмкЂ преведу, и смешанои сћдници у Форми декрета справе , чрезЂ УгорскогЂ Канцелара и едногЂ РеФерендара подпишу, у МађарскомЂ и ЛатинскомЂ езику штампи предаду, па штампане и одђ Кралл собственоручно подписане по надлежатслствама (јитсНс^о) разашлго , гди се онда оглашаваго и тако силу закона добмваго. Ни едно сабора решенћ и представлднћ моћи закоиа имати неможе, ако га КралЂ неодобри и на нћга непристане. КадЂ се сви одђ Кралн предложени предмети сврше, последнвш сабора рокЂ КралБ опредћлнва, и дошавши опетЂ или лично, или 'пославши Комиссара, говоромЂ своимђ Латинскимђ СаборЂ окоичава. Посланици, благодаривши му за отеческо старанћ , у цркву, оданде опетЂ у сћдницу, гди се праштаго , па коначно кући одлазе. Д О Д А Т Д И. 1. И долнн и горнн Табла има у вреие Сабора свое билћжнике, кои сва дћла, свакогЂ редногЂ и окружногЂ засћданн билћже и у ПротоколЂ уводе. Протоколи горнћ Табле па свршетку Сабора штампаго се, и познати су подђ именомЂ: „Дћла Сабора" (Ас1а Сош1сгогиш). По ПротоколЂ долнћ Табле штампати се несме, премда и пређаниљи Сабора, па Ј ошђ и у садашнћмЂ о томе су Сталиши и Редови радили, да се не само и нбинђ протоколђ штампа , него да се и Иовине Саборие издаго, кое бм сва дћла Сабора, у свакои сћдници крозЂ брзописце (1асћ1§та§-ћ, ©фпе11[фга6е!:) записивана, сваке седмице народу саобштавале тако, као у Енглезкои ил' у Франџузкои. 2. Сви посланици др;ке се при саветованго свога уиутствјн (гаа1гис11о) , кое е нвима одљ шилнтела (сотпниеп1ев) нђинм предано бшло,