Подунавка Београд

Говорнике пакЂ, кои приликомв дебатиранн о каквомх> предмету устаго, билКжи предсћдателв и редомљ 1и иззива. Кодђ Сабора УгорскогЋ иие такова слобода говора , као што 6 кодђ парламента ЕиглезкогЂ или ФранцузкогЂ, премда и ова слобода одђ давна се већљ одђ Кралл моли и иште. Но ништа манћ ватренми говорникЂ у своме разпалћнго много на границе немотри, и подђ узклицапГ .мЂ и апплаудиранћмЂ слушателн, ммсли свое слободно изражава. Кодђ долнћ Табле владу сада држи страна либерална, имагоћи наиболћ говорнике; кодђ горнћ више влада страна консервативна. Има пакЂ и една и друга Табла свое радикалисте, Вхигисте и Торристе. Но велике политичне главе међу посланицима бадава бш си шшђ траапо. 3* Како су одђ столећа сва двна дћла у Угорскои у езику ЛатинскомЂ се свршивала: тако и на свакомЂ Сабору бмли су говори само Латински , изузимагоћи оне Саборе, кои су пре Фердинанда I. подђ ведрммЂ небомЂ држани бмли, и на кое свакш племићЂ долазити е могао, имавши право говора и гласа. Но онммђ езмкомЂ сигурно е свакш племићЂ говор10, кои е знао. И будући да и онда , као и сада, наивише племства бмло е порекла Славннскога: то заиста су се онда на саборима орили и Славднски гласови. Нема додуше ни данашнћгЂ дана закона, кои бн забранвнвао ма у коме отечественомЂ езмку на Сабору говорити, бмо езмкЂ таи Славанск1и ил' Мађарск1и, Влашк1и ил' Немачши. Но будући да су се између св1го народа Угорски наипре Мађари кђ народноме чувству и животу пробудили, и збогЂ дреманн осталм народа и супремацио у животу политичномђ енергичкимЂ раденћмЂ себи придобнли; зато мораго себе сада посланици сабора, бмли они рођени Славдни , ил' Немци , ил' Власи, волби Мађара подвргнути, и Мађарски говорити, тако , да сада нико неговори Латински кодђ долнћ Табле, осимђ Посланика Кралћвине Хрватске. А стане ли ко осимђ овн Латински говорити, ђипе на нћга ирочи тако, да у виканго и ларми заћутати шора. КадЂ бм међу онима, кои бм

Латински говорити ктели , еданЂ бмо , кои бм 1и у еданЂ сагозЂ скопчати умео, могли бм, овако партаго едну правећи , и ЛатинскимЂ езикомђ продрети. Али у обште осећа се у Угорскои, да е већЂ време , да и Угри еданпутЂ, као проче у Европи дрзкаве , Латинскш езикЂ оставе, и да место нћга живи, и то отечествепи езици владаго ; и зато волу Мађарскш. Но доћи ће време, кадЂ ће се и Славани сви у Угорскои пробудити , у едно сагозити, и на томе радити, да сљ МађарскимЋ езикомђ и Славанско кое нарћч1е достоинство дели. Кодђ горнћ Табле Латинск1К езнкЂ сђ МађарскимЂ јошђ еднако корача , а ПалатинЂ никада другч1е и неговори, само Латински. У Бретислави на Св. Константина и блену 1843. ђ. 3.

ОДЛАЗАКЂ НАПОЛЕОНА У ЕЛБУ. (паставл-ћно) Свак1и данЂ се мало путовало ; бмло е дакле већЂ 2 сата по подне , кадЂ е Наполеонђ са сво 10 мђ пратнЂомЂ БрерЂ остав^о. У вече тогђ истогђ дана стигне онђ у НеверЂ, гди у мезулани преко ноћг. остане. Сазове чиновнике кђ себи , и каже шмђ се као да е онђ шштб Кннзђ на ФранцузкомЂ престолу; тонђ владаоца оиђ оставјо ние. И сами посланици савезника морадоше пазити на нћгове заповћсти; на бои спремни коннници чували су стражу предЂ нћговимЂ вратима, а вадЂ бн заповћств издао да се путуе , чекали су га посланици на краго басамака; онђ јл поздрави рукомЂ, па сви у кола поскачу, кон се одма крену. НаполеонЂ остави НеверсЂ изиеђу 6 и 7 сат1и изђ готра , као што е !оштв у вече наред1о бно , ерЂ е онђ заказивао часе путована, како му се допадало. Посланици га дочекаго кодђ басамака. КадЂ се у коч^го пенно, викаху му укућани: „жив10 царЂ.'" Што ипакЂ учини се да ни примћтт ние. Наиманћ 150 особа, кое су се на улици скупиле бмле, исто су узвикивале, но и на то и онђ слабо паз!о. ( Наполеона су 50 стрћлаца изђ нћгове гарде