Подунавка Београд

112

рје ТерезЈе бм украшена, дубоко на очи наб!в путничку капу Прускогљ генерала Трухзес-Валдбурга, а замота се у кабаницу Рускогв гене- | рала Шувалова. Тако Наполеона они , што су мало пре нћгови поданици бшли , принудише, да одђ нви бћжи у одћлу савезника, кои су дошли били, да.му скиптарт> нћговљ отму. Кадт) су се изљ меане далћ на путв кретали, брзо се опреми сва пратнл, и полако прођу ј кроз'Б около меане нарулћнмн народ-ђ, безљ да е Наполеонљ опажент> бмо; при томђ приспћду жангдарми*), кое е управителв вароши Аикса на захтћванћ савезнинки посланика оправш. Ови едва ст> великом-Б мукомв задржаше народБ, кои е нагрнуо 6б1о, да, како у суровомЂ простачкомЂ нарћч1го викаше, „КорзиканскомБ I вукодлаку" конацБ учини. Породица Исордова, премда е живо за ; кралн заузета била, ипак -Б ст> Наполеономт> у пр1нтелБСтву живећи, понудила е цара , да му I прибћжиште даде, како да га изђ опасности изчупа; али онђ ову понуду одбаци. ИзтргнутЂ изђ рулћ, кон га у ла Каллади убити хтћде, потаино се сврати НаполеонЂ у нћк!и малми дворацБ , нћку просту ПОЛБСКу кућу у Прованзу , да се опомене свои зцћлителнм източника Булћдуиски, гди се нћгова лгоблћна сестра принцеза БоргесЂ, здравлн ради, бавила. Паулина живила е у овомђ дворцу већЂ готово одђ го^ине дана ; она лгоблнше ПрованзЂ, и нћгову топлу, суву климу; она се сћћаше како е као сирота дћвоика у Марсилго живила, како се сиграла сђ морскимЂ пескомЂ, и мерџанима са стћна обала морски, у средЂ мирисавогЂ тамана, као такођерЂ и у Корзики , коа е колћвка нћнога рођена бмла, Нбои НаполеонЂ одкрје чувства свон , кон му душу разтрзаваху; онђ е лгобш ту вћрну , добру, великодушну и жертвугоћу се сестру; онђ ши са сузнимЂ очима изприповћда опасности, одђ кои е спасенЂ. Она га нехтћде више оставити, и обадвое отиду у Фреши. Прођу крозЂ Сант-МаксименЂ, Бринволе, ле Лу, безЂ неугоднм догађаи. У Фрешиу нађу Енглезку лађу „Неустрашимми," кон е одређепа бмла, # ) Полицанна воиска нкшачка илн на кон1>н.

да Наполеона у острово Елбу однесе. Довде су пратили Наполеона посланици савезника, а само обрштарЂ КампбеллЂ и генералЂ КоллерЂ ишли су сђ нБиме у Елбу. Фреши, гди е НаполеонЂ на лађу сћо, да у малу свого државицу отиде , опомене га на промћну нћгове среће. Овде е онб , враћагоћи се изђ Египта, гди е чудама Сезостра нова чуда ратне славе приклгочш, изкрцао се, да гласовитми 18 БримерЂ*) произведе, што в бмло почетакЂ нћговогЂ владанн надЂ половиномђ свћта ; овде е онђ сада окончао свои политичнми животђ . Мала дакле варошица одђ Прованза видила е оба краа великогЂ жнвота НаполеоновогЂ. (Дал4 сл-ћдув.)

КНБИЖЕВНА ИЗВИСТШ. Спо-иени Народа Србскогв. & Бизантшскимк списателшма. Скупш и издао Исидора Николићк , Бат.ске вармеђе Великш Но• тарги. У Будиму, писменв1 Крал^вскоек свеугилишта. Године 1843. На 8-ку, стр. VII. 223. Кога насло†оваи неће на ммсао довести, да е самЂ Г. НиколићЂ учин10 изводђ изђ списашн Бизант1иски историка? Ал' ние тако. Онђ е, како у предговору и каже , већЂ по Штритеру учинћнми изводђ само превео и печатати дао. По овопте дакле онђ ни « скупителБ ти спомена, него е скупителћвБ преводителБ. Но хвала му и на томе; а шштб бм већу хвалу одб рода СрбскогЂ добмо , да е онолике силне латинизме избћгао , и народноме Србскоме говору приближт се. — КадЂ ћемо се већЂ еданпутБ мб 1 СрблБи научити Србски писати?!—■ У.

ОБЗИРЂ Н А ПР0ШЛ0СТБ. 26 Шн1н 1790 Аустршскш генералЂ КлерФаитЂ побћди Турке у Каравлашкои, и оплћни 1 имђ са†станЂ и џебану. *) М&сецт. у новоФранцузкомт. календару одг 22 Овт. до 20 Нов.

Ј