Подунавка Београд

115

подизале. Онт. лгоде иа лађи пнташе: „кои васв Елбу познае?", а међу тимђ Фрегата са подпунммт. идрама доплови кђ обали нћнои и у пристаниште Порто-Ферол. (Конац -Б с.гћдув.)

ПОДЛОЖНИКЂ СТОЛПА ВЕЛИКОГА ПЕТРА У СТ. ПЕТРБУРГУ. Кђ наивећимЂ художественнвшЂ дУ.лама нашегЂ столћтја безЂ {|сумнћ принадлеЈки образовании столпђ велинога Петра на конго, кои е на заповћств Екатерине II. у Ст. Петрбургу подигнутЂ. Славнми ваателБ Фалконе, комђ е пр1уготовлћн1е истога предато бмло, учини предлозкеше, да Монарха представи, као да онђ горе на еданЂ каменЂ натрчава, на коме конб едну зм1К> гази. СадЂ е текЂ пб1танћ 6бмо , како бш се таковми каменЂ , као што художникЂ захтћва, наћи могао. Предложено буде , да се изђ много велики комада састави, ал' се опетв скоро увиди, да такова художественна масса немоЈке одђ дуге сталности бмти , да саставци рђаго , и чрезЂ многе случаеве разорити се могу. СадЂ се дакле наммсли да се еданЂ каменЂ избере. Да е тежко бмло наћи таковБШ каменћ , а шшт& тел;е образовати га, то се ласно може погодити. ГроФЂ Карбури , прими на себе, да ће онђ камеиЂ одђ тзковогђ створа и величине набавити. У овомђ предпр1ат1го кое се скоро неногуће чинило, бмвао е онђ одђ славногЂ механика Бецкои подпомаганЂ , преметнуо е све тегобе , и срећно е набавт , што е 6 б 10 обећао. Изведен1е овОгђ ве.шкогЂ предпр1ат1л оиђ е самЂ у особитомЂ дћлу описао и сђ лћпимЂ начерташ'»ма спровео. По дугомЂ траигешо нађе се на еднои обали Финикшегсо-морекога пристаништа 6 врстш одђ воде, а 20 врстш одђ Ст. Петрбурга , у едномЂ блатномЂ мћсту, еданЂ врло шид.чстђ комадЂ гранита, 42 паризке стопе дугачакЂ, 2,1 стопа широкЂ, и 21 вмсокђ . Б јјо е готово 15 етопа у зеилго улегнутЂ. Мћра е изцосила на 4 милшна ФунтЈи, будући да су не-

ке шилвкове одбити морали, да бн му се пристоинни видђ дао, те е тако остала масса наВманћ одђ 3 мил!Она Фунтш. После, почемЂ е каменЂ скоро на свое мћсто донешенЂ 5но, 10штБ се много одђ нћга одбило, и сђ овммђ парчетама патосано е мћсто около столпа. Направили су на блатномЂ мћсту , гди е каменЂ леЈкао, колебе за 400 радина , а Карбури задрЈкаво се ту за цћло време, докђ се радило. Онђ и радини много су претрпили одђ испарен1а нездравога мћста, онђ е савћтовао да св у [подобнимЂ случаевима наипре блато изсуши. ПочемЂ « 14 тауза*) далеко [землго около камена одкопати дао , даде га са 12 простб1 рендета сђ едне стране орендеисати, и помоћу 4 винта и други алата намћсти га на еданЂ дрвенЂ патос/л. На последакЂ буде оваи страшнми теретЂ на некш видђ саоница намћштенЂ, подђ кое на мћсто валлка буду танета подметнута, кол е изђ бакара, нешто мало олова и платине салити дао. Она су имала 5 цоли у скрозмћру, и ишла су по металномЂ олуку. Сђ почетка дао е бно танета одђ гвојкђа сковати , али ова су се бмла стшшила , а ливена танета разпрскаго се на комаде. Иначе лелгао е цћо теретЂ на 32 танета. СвакШ се данЂ вукло 80 до 200 тауза далеко, ал' се само 4 до 5 сатш на данЂ радило. ЧудноватЂ е заиста бвто изгледЂ ове массе на нћномЂ путовашо. Горе на камену стоно е накованБ и меови, да бм се одма сви алати поправлнти могли. Мало више стоала су два добошара, кои су свима радинима нуЈкнми зпакЂ давали. Четрдесетв каменосћчаца бмли су путемЂ непрестано занимани каменЂ изобразити. ДвадесетБ и осамЂ радина сћдило е на малм висећи саоннца са стране, , кое су на камену утврђене бмле, и тако су сђ каменомЂ и вучене бв!ле, за камеиомЂ пакЂ вукла се множина саокнца, на коима су се нуаедно посуће и алати находили. Царица , великји Книзђ и цћлми дворЂ при свемЂ томђ , што е сурово време бмло, долазили су више пута оваи транспортЂ гледати, кадЂ е каменЂ скоро близу на место, гди ће столпђ стоати, дошао бмо. После 6 неделн дође каменв на воду , гди е на еданЂ *) МБра одт! свон 25 — 30 обнчвм хватова.