Подунавка Београд

114

н&на бмла. 28 Апр. уђе НаполеонЂ у лађу Енглезке Фрегате. Кадт. е на нго стушо , наипристоин1е дочека га СирЂ Тома УшерЂ са шеширомЂ у руци. Лдра бубу разв1ена, а лађарски момци поздраве га са трипутБ повтореншмЂ узвикомБ хурра. Цара е то тако побудило , да су му сузе изт. омјго рониле , и казивао е , да га ^ оштб ни еданЂ дочекЂ ние тако обрадовао. Ако ћемо извћст1ама капетана Ушера вћровати, НаполеонЂ е врло хвалхо Енглезку марину; онђ е признао храброств Французки морски воиника, али се чуд1о особито точности Енглеза у нбиовомђ маневру, реду и пазлБивости на броду, затимЂ подчинћности, коа изђ свакогЂ ЕнглезкогЂ поморца прави врстногЂ и савршено марлБивогЂ члена посаде. Енглезкш капетанЂ УшерЂ одђ свое стране чудш се , одкуда Наполеону тако пространо знанК о морнарству, и цара сви лађарски лшди збогЂ нћгове у.подности облгобише. Путугоћи НаполеонЂ изђ Фрешја у Елбу, свагда е добре волћ бшо ; сви лгоди у лађи лгобили су га и почитовали. Оиђ се чшмо да е са судбиномЂ свошмђ помирш се, и смаграо е лгоде и ствари, кое се садЂ збмваше , као неко потомство. Онаи данЂ , кадЂ в изђ далека Алпе опазш, на коима е свое прво воено дћло изврш10 и свои сдВн1>1и јкивотђ започео, сћвне на нћговомЂ сммшлћномЂ челу руменостБ дубокога чувства, У обшчномЂ разговору своме ту е онђ сђ проницавагоћимЂ погледомЂ претресао последнћ догађае, кои су ићгово падегпе проузрочили. Томђ јприликомЂ измакла су му се нека едка примћчан1н о Французкои и Французкоме карактеру ; али се чинш, да осим7ј на Талаиранда и саданћгЂ Шведскогђ крала нимало на французе омрзнуо ние. „Французи" рече хуле ме по своимђ новинама и у броширама, а несећаго се, да су ми свашта чинили , што самБ само заискати могао , и да су строге прописе претеривали , кое самБ шмђ налагао да изпуне." Онђ пропуст1о ние, Енглезку похвалити. „Честолгоб1'е невлада већЂ са мномђ ," рекие еданпутв ; „н ћу се у самоћу натрагЂ по-

вући и велика дћла описати, кол су за време мога конзулатства и мое царске владе извршена. Борбони имаго доста дћлати, л 1К више кинбити нећу. НБиова влада надЂ овбшђ вћтреннстммЂ и ЈфантастичнммЂ народомЂ неће ни 10 мћсецш. транти. Л то врло добро знамЂ." У овимђ последнБИМЂ изразима примћтила се нека срдитостБ проти†Француза з 6 огђ последнБи догађаа, а убитствена кабалука на гогу Французке прннела е кђ томе , да НаполеопЂ рђаво поннтје о карактеру тога народа добћ!е. О Борбонима свагда е говорт безЂ огорченн , да и сђ великомЂ умћреносћу , и кадЂ бм Лгодовида Х1"Ш. споммнао, свагда бм рекао „кралг>." Овако у разговору на крову лађе пролазаше 1 имђ време. НаполеопЂ се радо разговарао, и то часЂ о овоиђ, часЂ о ономђ предмету. ГенералЂ КоллерЂ, обрштарЂ КампбеллЂ, неколико ађутанта и капетанв У шерЂ , кои е врло добро Французки говорт, непрестано су бмли сђ нБиме. Онђ се радо шал10 са СирЂ Томомђ УшеромЂ. 6дномђ опази изђ далека лађу, па рекне капетану: „Даите зауставити ту лађу, и визитираите го!" УшерЂ одговори у шали: „ЗарЂ поричете вап1Ђ законЂ , да се неутралне лађе невизитираго ? " 3-ћега Ман угледа се острово Елба. НаполеонЂ узме свои дурбинЂ (Регп^ав), да таи комадићЂ землћ прегледа, кои е садБ бмо еднно нћгово притнЈканје, а мало пре е читавммт> свћтомЂ владао, 1оштб у Фонтенеблоу, кадЂ е оставку дао, гледао е на землБовиду (мапи) положаи Елбе, и читао е штатистику како тога острова, тако и сусћдие Тошкане. Онђ в све пунктирао и раздћлк), свако пристаниште, свакш комадићв землћ; геограФШ е врло радо учјо ; сђ нбомђ се слуаио онђ па полго боиномђ , и то га е у нбои усавршенствовало. Онђ е острово Елбу већЂ гоговђ скрозЂ и скрозЂ позпавао , као да бм већћ ,2 године у Порто - Фераго (главномЂ мћсту тога острова) !кив10 бмо. Онђ дурбинЂ свои'управи на острово, да нћг .ове залине, брегове и гдикое куће угледа , кое су се надЂ површносћу мора