Подунавка Београд

126

лаћемЋ рату Славена на сћверу. Белики жупани, или овдешнви кнезови изповЂдали су често противаположене вћрозаконе; поганскогљ елемента не!«а, само се два различита изповћдан1л показуго, грчко и римско, цћла стварт> пакЂ врти се око сиде, око преимућства. 6дни су дакле тражили заштиту у Цариграду, други у Риму , а кадкада и настолвали, да ш како папа тако и патрГархљ миропомаже, да се сђ обадве страие укрћпе или свађу удале. Покраи тога е непрестапо бмло нападана , издае и убЈиства. Смпђ обара отца сћ престола, отацт> дае смну очи извоцати, и затвора га у монастирЂ; братт. уб!л брата или нћгову недораслу д!.цу. вдномЂ рЂчи, овде се повторава политичант. обнчаи Цариграда , и сва ова исторјн може се рећи, да е преписљ исторхе падагоћегЂ грчкогЂ царства. Наипосле у 14 вћку силомђ се надЂ другима узвмси едаиЂ одћ Урошевм потомака, СтеФаиЂ ДушанЂ Силибји, и подђ свого властх. сакупи све Жупане : онђ е завладао Босну, Бугарску, Маћедогпн), Албанпо, Ерделг,, Далмацпо, а ДубровникЂ се самг. нћговои власти иодвргао. Назвао е себе царомЂ, и иамћраваше, узевши титулу цара трибалскогЂ и грчкогЂ, и ЦариградЂ освоити. Али царт. ДушанЂ, убица отца свога, иие могао владу своимђ потомцима осигурати. 6динца му смиа Уроша, уб1е еданЂ одђ силенм у држави, Вукашинљ, и Србско царство на скоро разоре Турци. Д1.ла племена НеманићевогЂ, одђ праотца Уроша, кои е заиста великји човекЂ 6 бш , до смрти последнћгЂ потомка нТјговогђ , опетг. Уроша, саставлаго поетичанЂ кругљ. И та д-ћла много пћваго Србски народни пћвци. Иужно е дакле сђ ивима се упознати, и погледв еданЂ бацити на исторпо борбе Србалн са Турцима, имекито сђ АмуратомЂ, кои особиту ролу игра у овои поезш. Наизнатн1е у исторш Славеиа подунавски у свези е, као што смо видили, са домомђ НеманићевнмЂ, коие одђ конца 11 вћка крозЂ са†12, 13 , да и 14 едино у овомђ предћлу независимо славенско царство уздржао. 6рт> ЈЗугари пали су шштв у 11 вћку, Мађари су

свон) уралску народностг. сачували и са Славенима смћшали се нису ; приморћ напротивЂ, племена црногорска , премда знаменита и позора достоина, у политики башЂ ништа незначише : едина Серб1н представлала е подунавске Славеие. Наисилни! између србски владаоца, царљ ДушанЂ, у Цариграду одранћнЂ , хтћо е царство свое устроити на бизантшскш начииЂ. Онђ се трудн) , да у правителство уведе Х1ерар\110 и строгЂ дворск1и етикетЂ. Нри томе употреб1о е нека заведенјн зааада; тако е н. пр. основао орденЂ св. СтеФана, заштићавао 6 трговииу, и даровао е вароши Дубровнику велика преимућства. Пошто е титулу грчкогЂ цара узео , мбјслкј е освоити ЦариградЂ, али га смртг. препречи, да ту намћру изврши. Оиђ умре год. 1358, и остави после себе недораслогђ смна и големо , на више части раздћлћио царство, ерЂ е земалБСкимЂ поглавицама достоинство кралд дао. Намћстници, добнвши допуштенћ, да могу носити црвене чизме, што е бмло одлич1б владаоца , нехтћдоше више , како су се израЈкавали , босоноси ићи, и нресташе, цару се покоравати. Наисилши између овбј вазала, ГОгђ , намћстникђ Акарнагае и Маћедогае, ВукашинЂ, сћверне, и ЛазарЂ ГребллновићЂ, сћверозападне СербЈе, покоре се царици блепи, Душановои удовици , кон е у Вукашиновои главнои вароши живила. Ови су међу собомЂ бмли непрестаио у свађи, докђ наипосле ВукашинЂ младога Уроша неуби; и тако угаси се племе Немаиићево године 1368. (Проду;кени1 сл&дуе)

ОДГОВОРЂ НА ПРИМЂЧЛШЛ М010И ОДИ У 26. БРОШ поДУНЛВКЕ ПОДМЕТНУТА ОДЂ Г. 5ЧРЕДНИКА СРБСКИ НОВИНЛ. (КонацЂ.) Сада ћу нешто о пћговммЂ скоро изданб 1 мђ ст1ховима и преводима пробеседити, да светЂ Србск1и види, како се у туђемЂ оку трунЂ , а у своме балзант. ие примћчава. Г,