Подунавка Београд

134

Ова8 велик1и човекЂ скупи ипакњ четицу полбскога, угорскога и ческога народа; дође сђ нБоме у Београдљ и узбје Турке натрагЋ. Али за неколико година после тога смртв нћгова лиши Србе сваке далћшне помоћи. Удовица последнћга Деспота србскога, блена, изђ дома Полеолога, оправи посланике у Римв, свон> државу заштити папинои предавагоћи. Народтћ, кога 6 међутимв свештенство источнога обреда научило , побуни се зато, и викаше као и грчки патргарси : „Рад1е ћемо Турке, него католике;" силени у землви и жителБи знаменитји вароиии своеволвно се подчине султану (1459). Мухамедљ уђе у СрбЈго, и учинћна условлн погазивши , даде вароши и села попалити и одведе 200,000 зароблћника у Турску» гдћ су сви ови одђ глади и сиротинћ поскапали. Цћло Србско царство, осимђ едногљ малћшногЂ остатка, што е доцше постало кннжество истога имена, обрати се у пустинкк Овако е истор^а Срб1е изђ източника бизантшски и други кроника поцрплћна; између ове истор1е и народнш предан1а ступаго противословлн у 13. в1.ку , да и на концу 12. НародЂ и пћсници другче поигпо прошлоств и будућностБ свое землћ. Кралћви, кое смо навели, воиводе, ч!н смо дћла напоменули , друга имена имаго у Грка, друга у Срба. Мало е потежко ова двоака извћстЈа о дћлима у сугласћ довести , и коме одљ нби више вћровати вала , неда се башБ тако ласно опредћлити. Овде и тамо стварБ се на особитми на* чинђ приповћда, и има свого истиниту страну. Кроници предлажу, тако рећи, само черте одђ образа, а пћсници пишу га живнмб бонма. Туђи историци бришу своиственми значаи, почемЋ обште видове одђ унутрашн ћгБ народногЂ кретанн дћле; народБ напротивБ задржао е главне чер ге значан свои шнака , иодигао 1и е кб идеалнои величини, и у нбиовимб особама изразјо е народиа осћћанн : цћсници разлучаваго отечествену историо одђ свакогб страничногБ сматранн , стискаго тиме видокругЂ, а то зато , да га тимб лакше погледомђ свое силе уображаи схвате. Сгодно бм се мог ^и писателБи србске истор!е онимђ гео-

граФима уподобити, кои на карти особитимЂ начиномЂ рћке и брегове землћ уписуго ; народни пћсници напротивЂ живописцима, кои намЂ живмн погледЂ предћла , и бого нћгова неба иредставлаго. На таи иачинЂ истор^а пала е сассимЂ на ноезио, почемЂ по паден1го царства србскогЂ ни кралћва ни политичнм партан ии кнт >ига бмло ние. ЗаконЂ христ1анск1и прво е примш нека митолог1иска знамена. Изђ свои легенда, свои чудотвораца и светаца саставише пћсници нешто олимпу подобно. Изђ исторје узете особе потомђ дижу се у изммшлћнои саиности. ЦарЂ ДушанЂ и. пр., оваиЈОтцеубшца, гордЂ и страшанЂ човеКЂ , примћрЂ е величества и силе. Пћсна ништа неспоммнћ о нћговомђ Фамил1нрномЂ преступлћн1го, као што е ХомерЂ прећутао Фамил1арне страсти Атрида, ту матер1го оставлагоћи послћдовавшимЂ трагицима. У исторш мало иознатми кнезЂ Шгђ у србски пћсника е почитан1а достоинмиј патрЈнрхЂ, обколћнЂ врлимЂ смновима , исто као Аимонђ, отацЂ многи гласовитм гонака. КнезЂ БукашинЂ показуе се као некакавЂ лукавми политикђ и ратникЂ, по прилици као неш8 славенск1и УлизесЂ. КралБ ЛазарЂ представла савршенни образЂ правога гонака; мм у нћму видимо иделЂ ондашнћга христ1анскога чувства. На чистоћи нравШ, страху бож1ему и храбрости подобанЂ Богомиру одђ ВуллБонга, притажава "покраи тога 10 штб и славенск1И значаи, лгоби гостопримство, пћванћ и велико« лћпје , и у томђ суглашава се са склоностима свога народа. Све е у нћговои поетичнои истор1и пуно таинш : како рођенћ нћгово, тако узвмшенћ и смртБ. По мнћн1ГО народа, нћга е род1о царв ДушанЂ сђ некомЂ женомБ изђ ВБ1сока племена, па е зато, као племићко дћте, у кралћвскомЂ двору воспитанЂ, и оженЈо се сђ кћерго гласовита Шга , кого му е оваи патр!нрхЂ зато дао, ерЂ е нашао у кнбизи пророка, да е нћгова кћи нћму суђена. ЛазарЂ е доцгпе као мученикЂ за свои иародЂ обште вмсокопочиташе задобмо. Пћсници незнаго ништа о томђ, да су нћга Турци ухватили, и непрестано вћруго, да е онђ на полго битке пао, и наброаваго чудеса нћгове храбрости. (продужеше сл&дув)