Подунавка Београд

135

ПОЛЗА ИСТ0Р16. (по Роттеку) О Б Ш Т А. Право велн Па 'лЂ, да е доназиватн вредноћу и ползу исторје за човечш животђ душевиши тако излишно, као доказивати, да сунце ползуе тћлесномљ животу. Истина да има и таковм, кои презиру и куде истор1К>, но они или зато куде, што су ради потврдити свон чудна и несмотрена ммшленн , или имаш предљ очима само онаи нданЂ посао сђ исторшмЂ одв списателн, учителн и ученика, кадЂ она наравно често спада на пусту кнвигу памтенн, кол ниже имена на имена а године на године; или су наипосле меланхолици и човекомрзци, кои незадоволБни са светомљ и лгодма , просиплго свого жучв на све оно , што 6 човеческо , и налазе у исторш само удми означаи будалаштина и страсти. Зато ће сваколко онаи, кои е истинито познатљ ст> истор10МЋ и обогаћенЂ нћнммЂ благомЂ , кадЂ га ко двоумећи за нћну ползу упмта , одговорити или презрително ћутанћмЂ, или пролићемЂ рћке говора. За оване позналице нису слћдугоће точке; но нека само онима, кои се истомђ налазе на прагу , даду окушати благо, кое К л 1 и н ђ храмЂ садржава. Полза истор1е на8природн1е дели се на обшту и особену. 6рЂ осимђ тога, што она дае у грађанскомЂ дружству особите и отличне прибитке млогимђ редовима и классама, млогима гранама вћжества , она е и одђ обште и вмсоке, праве човеч1« користи, и осимђ сматранн на особне и подчинћне — у обште снажно образуе душу и срдце. Неко природно осећанћ, готово бм могли рећи потреба, вуче насЂ кђ исторш. Наше се мнсли радо баве при образима прошлости и тада се душа наша благотворно тронива. Врло лепо примћчава Анциллонђ : „КадЂ старми Целтскш бардЂ — певацЂ — оће да изрази дубокт. и сладакЂ уражаи, кои музика чини на нћгову душу, то онђ само каже : она дћиствуе на нћга, као опоминлнћ старога доба."

Но одкуда ова обшта наклоноств ? — Она е дубоко усађена у чувствугоћои и нраственои природи човеч10и, кон свуда , где е непокварена и у нечемЂ развЈена , показуе се у симпатетичиомЂ чувству, и себе , кадЂ слуша болћ мнћнје , лгоби , не у самоћи свога лица, но у обштини рода свога. Познати оваи на далеко распространћнЂ родЂ, комђ прииадлежимо, разумети нћго†душевнми животђ, по коега бури и нашЂ малми чунакЂ живота броди, дознати или барЂпредчувствовати намеру и цћлв^ ко1ои пловимо — то мора бмти одђ наивеће праве човечје користи. А где намЂ се на другомЂ месту понвлгое човечностБ у свомђ истинитомђ ВИ ДУ> У свомђ правомЂ животу, но у исторш? Изђ нћ, и само изђ нћ дознаемо, шта е подђ толикимђ случаинммЂ преображаима, у сваколкомђ времену и месту постолна, вечита човеч[1л наравћ. Премда ова показуе се поизменце у многостручнимЂ кроевима, дае се образовати и преобразовати, уставлити и усавршавати ; али се налазе свуда оне исте наклоности и силе , дћиствуго она иста ' ( теженн и страсти. Видимо свуда где се обште добро бори сђ приватнммЂ корнстима , но ове га ипакЂ подпомажу , и увиђамо у наиразличшои смћси почастнћ! догађан обштми коракЂ рода. По томе е, ко незна истор1е, туђннЂ на землви и у своме роду, и сзмђ е себи непознатЂ; ништа онђ немари за велике оне користи , за кое се човечество одђ искона борило , — ма колико иначе врстанЂ бмо — участвуе у обштемЂ животу само страдателно и као машина, као точакЂ, кои ништа незна о томђ, шта га, кудЂ се и како се врти. Правни животђ човечества не еамо да се може познати у еднои исторш, но онђ по већои части и обстае само у исторш. БезЂ нћ бм свак1и нараштаи ишао своимђ особитнмЂ путемЂ , и наилазш бн све на ново на више пута наступану стазу. Истор^а везуе све нараштае у еданЂ ланацЂ. Она непрестано при свести држи човечество и народе. Нбои принадлежи искуство свјго столћт1н и предан1е са свимђ и ћговммЂ благомЂ. Знана, идее , изна~