Подунавка Београд
№ 33.
У Субогу 14. Августа
18« 3 .
СРБИ И НБИОВЕ НАРОДНЕ П И С Н Е. (Продуженш) За овимђ коломђ херо1иски пћсана иде друго, романтично. За предметт> свои има оно особита дћла и догађае, кое ни у канвои свези сх» обштимљ народнимљ дћлима нестое. Поедини гонаци , али свакадт> одћ кралн Лазара долазећи, у бого су сљ Турцима, или сами прелазе кђ Турцима; они предузимаго походе , лгобави, осветомЂ или честолгоблћмЂ и т. д. вођени. Посмотримо пре свега пћсну едну првога рода, коа описуе женидбу Лазареву. Дћла се у двору цара СтеФана , кога Лазарт> служи, и чш ће престолљ онт> наслћдити. Она се починћ овако: „Виио шб сплант. царт. Стћпане У Призрену граду биеломе, Внно служи вћранЋ слуга Лазо, Па све цару чашу преслун;уе, А на цара криво погледуе. Царе пита вћрна слугу Лаза: „Он Бога ти, вћрант, слуго Л.азо ! Што те питамт., право да ми кажешт.: Што ти мене чашу преслужуешт. ? Што л' на мене криво погледуешљ ? Али ти в коиђицв олошао ? Али ти е руо остарило ? Ал т' е мало голиемна блага? Шта т' е мало у двору моему ? " Нћму вели вћрант. слуга Лазо: „Воланг буди, царе, на бесћди! Кадт. ме питашт>, право да зн кажемт,: Ние мене конбпцт> олошао, Нитн ми е руо остарило,
Нит' е мало голиемна блага, Свега доста у двору твоему; В олшгб буди, царе, на бес^ди ! Кадт, ме питашЂ, право да ти кажемт.: Кое слуге послие дођоше, Све се тебе слуге удворише, Све си слуге, царе, ижешо, А л ти се удворит' немого, Мене, царе, нехће оженитн За младости и лћпоте мое." Бесћди му силант. царт. СтЉпане : „Ои Бога ми, в^ћрант. слуго Лазо! Л не могу тебе оженити Свнннрицомт. ни говедарицомЂ, За те тражимт. госпођу ђевоику, И за мене добра пр1атела, Кои ће ми с-ћсти узт> колћно, Са коимт. ћу ладно пити вино. Но чу ли ме, в^ћрант. слуго Лазо! Л самћ за те нашао ђевоику, И за мене добра пр1ателн, У онога стара 10гт. Богдана, Милу сеш деветБ ЈОговића, Башт. Милицу милу мезнинцу; Но се ЈОгу поменут' нео.мив, Ние ласно н-ћму поменути, 6рт> е Богдант. рода господскога, Неће датн за слугу ђевонку; Но чу ли ме, в1>рант> слуго Лазо ! Данаст. петакт., а сутра субота, Прег.о сутра свиетла нсђела, Поћићемо у ловт. у планину, Позваћемо стара !Огт> Богдана, Ш' нбнмт> ће поћи деветБ ЈОговића, Тн не идн у планвну, Лазо, Но останн кодт. биела двора, Те готовн господску вечеру; КадБ дођемо изт. лова планине, Н ћу свраћат' К)га на вечеру, А тб ! свраћан деветБ ЈОговића.