Подунавка Београд

ш

КадЂ с&демо за столове златне, Тн навали шећерт. и рашго, Па донеси црвенику вино. КадЂ се ладна нап!емо вина, О свачемт, ће !Оже бесћдити, Како кои добарт> гонакЂ есте, Изниеће кнБиге старославне, Да казуе пошлћднћ вриеме." Ништа се неспоминћ , каква е то кнвига бшти морала, пћсници често само говоре о нбои , и то едногласно с-б народнммљ мнћн1емљ, по коме има старославни кнвига, што све проричу, шта ће се догодити, а и какво ће време бмти. „Тм кадт. чуешт., вћрна слуго Лазо, А тб ! трчи на танану кулу, Те донеси ону чашу златиу, Штоно самБ е скоро куповао У биелу Варадину граду Одт. ђевоике младе кувднџинке, За нго дао товарт. н по блага; Наслужи е црвенивмт. внномђ, Поклони е стару ГОгт. Богдану, Таде ће се Богдант. замислити, Чимт. ће тебе, Лазо, даривати, Те ћу нћму онда поменути За Милицу ћерцу мезимицу." Прође петакЂ и прође субота," и т. д. Овде се опетв све повторава, као што в уговорено бмло; ндипосле дође и старацт. К)гђ, за столомђ сћдећи узме кнвигу , отвори го, н овако изљ нћ читати почне : „Видите ли, мон браћо красна ! Видите ли, како кнћига каже : Настануће пошл-ћдн-ћ вриеме, Нестануће овце и пшенице И у полго челе и цвиета; Кумт. ће кума по суду ћерати, А братт. брата звати по мегдану." Кадт. то зачу вћрант. слуга Лазо, Оит. отрча на танану кулу." Овде слЉдуе опетв цћла приповћдка о чаши, по начину хомерова пћвана; далћ долази : „Богдант. прими златну купу вина, Купу прими, а пити е неће, Мисли Вогдант., шта е и како е, Чиме ли ће даривати Лаза. ЈОгу вели деветБ Шговића :

„О нашЂ бабо, старми Н)гт» Богдано ! Што не пшшт. златну купу вина, Штоно ти е поклонЈо Лазо ? " Вели нБима старБш К)п. Богдане: „ђецо моа, деветБ Н)говића ! Л ћу ласно рити к'упу вина, Него мислимт., мон ђецо драга, Чиме ћу а даривати Лаза." К)гу вели деветБ ЈОговића: „Ласно ћешт. га даривати, бабо, У наст. доста кона и сокола, У насЂ доста пера и калпака " Тад' говори силаит. царт. Стћпане : „Има Лазо конп н сокола, Лазо има пера и калпака; Лазо тога неће ни еднога, Лазо оће Милицу ђевоику, Башт. Милицу милу иезимицу, Милу сего деветБ ЈОговића." Кад -Б зачуше деветБ ЈОговића, Поскочише на ноге лагане, Потегоше маче коврдине, Да погубе цара у столици. Моли имт. се старвш ЈОгт. Богдаве : „Нете, синци, ако Бога знате / Ако данаст. цара погубите, На вама ће останути клетва, Докт. извадимт. кнБИге старославве, Да н гледамт., синци, у кнБИгаиа, 6 л' Милнца Лазу суђеница." КнБИге учи старБШ 10гт. Богдане, Книиге учи, грозне сузе рони: ,,Нете синци, ако Бога знате! Милица е Лазу суђеница, На н^ћму ће останути царство, Са НБОме ће царовати Лазо У Крушевцу кодт. воде Мораве." Кадт. то зачу силант. царт. Ст^панв, Онт. се маши рукомт. у џепове, Те извади иладу дуката, И извади одт. злата нбуку* У ибуци три камена драга, Обнлћжћ Милици ђевоици." Чрезт. ову херојиску пћсну долази Лазарв првми путв у пћсне. О цару СтеФану у сбирки србски пЈ.сапа, кого мб1 притажавамо, мало се говори. Али ова сбирка, коа све могуће идеале, о коима смо говорили, садржи , умножава се свакимЂ даномт> и ласно може 6 б 1 ти , да ће се шштб новм стварш кђ допунћнио ти св^ћтлм образа наћи. Што се пћсничкогт.