Подунавка Београд

139

ареобраћеиа хрис-пански поннтјн у митологио тиче, то ћемо навести примћрљ, како се вћрозаконска представлћн1а мћшаш са чувственимЂ стварма и дћлима, а то у малои легенди, познатои подђ именомљ „Светци благо дћле." Светци у србскои поез^и много су наликЂ на богове Грчке, и изђ тога могло бм дублћ и потанћ познанћ србске народне пое316 служити кђ рћшенио многи нажнм задатака поетичне истор1е Грка. Вћровало се баремЂ, да се н. пр. грчка митолопа сђ ХомеромЂ починћ, да су пћсници грчку митолопго створили. Али ипакЂ види се већв у наистар10и грчкои поезш да су вћрозаконска представлћн1н сасвимђ окончана, да е нвиова система далеко точн1е израђена, и да е све савршен1е, него у хомеридама. У последнвима источникђ митолог1б траншти, толико значи , колико по србскимђ народнимЋ пћсиама писати почетну истор1н> христ|ннства. Како бм се плитко пока. зало христ1анство , и како бм често нћгова представлћши за смћшна и иеразумна држали! — И ипакЂ су ова представлћша изђ христ1анскогЂ вћрозакона узета *, само 1и е народЂ? пошто е цивилизац1н у землћи изчезла , сачувавши остатке причица, прерадт. Подобна сразмћрноств владати може између епохе Хомера и времена Ороеа и Музеа. (Продужешо сл-!'.дуе)

ПОЛЗА ИСТ0Р16. (Продужен^е.) Но да и несматрамо сђ ове вмсоке точке и да негледамо на обширно понлт1е истор1б, она е родна мати познаванн. Праведно се нбои приписуе већа половина човечЈегЂ знана. 6рЂ неизмеранЂ е кругЂ правм историски вћжества , па и наивећа частв философиски наука доб1а одђ нћ грађу или податке, доб!л изнснавагоће примере и исна доказателства. Ништа иие ниже одђ чувства у човеку, кои незна истор1б , ништа ндн1е одђ нћговогЂ стана , кадЂ суди ма о каквои ствари у при-

ватномЂ или лвномђ животу. Онђ незна сђ разумомЂ и ползомђ читати никакве кнБиге, никаквогЂ у новинама листа ; блуди свуда по мраку ; садашнвостБ му е загоиетка а будућноств сасвимЂ затворена: предразсудци свакогђ рода, воспитан1а и реда, места и времена уставлнго нћгову радлвивостБ духа; оно што е наиобмчн1е незна изаснити, а оно што е необћЈчно , доводи га изванЂ себе. Колико таковогђ превазилази онаи, кои е сђ истор10МЂ познатЂ ? — Нћговима е очима отворенЂ пространЂ и слободанЂ изгледЂ ; сђ узвмшеногЂ места онђ прегледа дћла лгодска. Никака†догађаи ние му странт., ерЂ ние му никака†новђ. Онђ одкрива таине покреталБке, и погађа истиновидна слћдства дневнм догађан; ерЂ прошлостБ има клгочеве за садашнвостЂ а огледало за будућностБ. Онђ свачемЂ одређуе пристоино место, нелгоби пристрастно ни старо ни ново , ни домаће ни туђе и неда се заслепити ни одђ политичне ни одђ верозаконе обсене. Нема болћгЂ грађаиина, нема искрешегЂ богопочитателн одђ нћга — ■ ерЂ онђ увиђа потребу човечности у држави, а божество понвлгое му се у управлннго сђ човеческимђ судбинама , безсмрт1е у обштемЂ предчувств1го иарода ; — него е онђ равнодушнји према политичнммђ и верозаконммЂ образима, кои принадлеже само поединммЂ местама и времеиама, и сноси оне, кои почитуго еднакв истине у различнимЂ одећама. Тако различно богатство познавана мора да утиче у дћла или практику, и истор1а ништа ние друго, но учителБка мудрости, права и врлине или добрм дћла. Искуство и познанћ човека, два су главна извора мудрости; а истор^л е збирЂ искуства и човекопознана. У ивои се налазе за приватнми и ивнми животђ , за поединогЂ човека и за државе у опомингоћимЂ и ободравагоћимЂ примерима наиважша и наиубћдителн!л наставлћнн, равнообразпа у своимђ основима, ако и различна у случаима и употреблћнно. 6рЂ што вагки за велику стварв, то е понаивише нстинито и за малу. Ко е радЂ на пое-