Подунавка Београд

146

ву, условио истинито човеческогЂ бмћа, оспову свакогљ дружеског-Б саединћнн, учи га позиавати духљ закона и устава или нб 10 во одношенћ кђ свагдашнћм!. станго и иотреби народа , и дае му у старимљ и странимт. нбон управт. принадле<кећимЂ законима и обмчаима наиваЈшне и наинсше предмете, да и сравндва сћ данахпнБима и своима. И декару мора 6б 1 ти одђ велике важности истор1а о странствовашо , наилазећемљ или пер10дичномЂ понвлћнн), почастномт> или коначномЂ исчезнућу болесви, о срећнимг. или несрећнимљ начинима леченн; одђ колике ли му е ползе примћчавати , кано се постанакт. и распростиранћ болести слаже сђ некимЂ политичнимт. догађаима —као сђ воиномђ, населбиномЂ и т. д. или сђ увођаемЂ извћстнм обмчан и нравш у рани, оделу и т. д? Да умозрителнвЈИ и практичнми философђ црпи изђ истор ^е иаибогат1в вештество или матер1го за размншлнванћ, наинснЈе примере, наиубћдителн1д доказателства за свон наставлћнн и основоположена (максима), да црпи науке свио пређашнви мудраца, то е већв горе споменуто. Исто е тако неисцрпна она комора иден , кого истор1н подноси краснммЂ вћжествама и изражавагоћемЂ худоЈкеству. Наиплодовит!« сила уображена неможе заменити ону грађу (матер1але) ; поета и вит1н могу такође изводити изђ классички истор10писаца правила и примћре за свое собствене производе , и свакш лгобител1. кш .шкества може црпити изђ истор^е нулгна предуићдомлћнн да разуме старе и вове списателћ. Оћемо ли 1 ошђ примћтити , да и други, невћжествени редови сђ истор10МЂ добјаго ? Тако дознае трговацЂ нзђ нћ, каиа†е ваЈканЂ упли†трговине на цветЂ и образованћ народа ; онђ види у ш ,ои, кое су наинужн1б врлине и кои су наиопаснш забдуђаи за трговачке дрЈкаве, и ова осмотренн подижу га надЂ обмчнммЂ пиларскимЂ духомЂ, да приватне свое промишлћности или шпекулац!е подчиннва користима отечества и сђ овима 1и удешава. — Оодобно се поучава и облагорођава изђ истор1е и механичк1и художникЂ, фзбрикантЂ« землћдћлацЂ, на кратко свак1и, кои

се годђ дае поучити и облагородити. Она подноси СваКОМЂ нћнЂ ИЗОбиД1Н роГЂ, но само онда кадЂ ши се ко сђ душомЂ и срдцемЂ приблиагава. ИсидорЂ СтонновићЂ.

КАРАКТЕРИ НАРОДА НЂМАЧКОГА И СЛАВБНСКОГА, по описанк) прускога профессора хефтера, у н г ЈјГовомђ наиновшмђ саставку : | 2ВеШатрј г ђес 5>еи1|сђеп ипЕ> ©Гагееп |"е(( бет [еф» ј!еп ^ађгђип^ес*." (борба св Ђ та н г Б мачкога СА СЛАВЕНСКИМЂ ОДЂ ШЕСТОГЂ СТОЛЕћА ДО САДЂ ТРАШћА.) (Изт. чеекн новина ск огледа кнвижества, ум&тностн и знанд.) Научно и потребно е заиста да знамо, шта сусћди наши о самима себи, шта ли о нама пишу, ерЂ добродћтелви и крћпости угледне цћнити и слћдовати 1 имђ , ма да ш и на туђинцу видимо, а св1К> порока и недостатака чувати се и удалнвати , ако бм оне у самомЂ нашемЂ народномЂ карактеру или значаго дубоко укоренћне бмле , треба да намЂ е света дУјкностђ . Само ако то чинили будемо , ако сами себе и свое слабости и недостатке познамо, можемо ш избћгавати и нви се ослобођавати, и ако на другимЂ народима доброд!.телћи и савршенства сматрали будемо, сазнатћемо , шта намЂ 10 штђ Фали и шта треба да чинимо и себи присвоимо ; тако познавагоћи сами себе и сравннвагоћи се сђ другима , напредовати и себе изобраЈкавати морамо. У гореиаведеномт. саставку слћдећимЂ су начино VII. рдне и друге — слабости и добродћтелвиу народа нћмачкога н славенскога начертане: „Н 1>мци, таи старми, моћнми, силнми л неослабл ћнми , храбрми , поштенћш , сло6однбш, неподчинћт.1и нарОдЂ , знаменити су збогЂ свов бодрости, свогђ чувства праведнога, свое вћрности, лгобави према домаћности, збогЂ свогђ народногЂ мишлћна , озбилг .ности , свогђ постоннства, трудолгоб1н и прилћжности, честности и добродћтелБИ."