Подунавка Београд

147

О Славенима пактћ овако суди: „Славенинг. с у обште среднћ и ум1.рене величине, али пунога и костнатога израста ; нћгови удови су аки , силни , пуни и жиласти , али заедно и онретни и вртки. Онђ е према врућини и зими, нрема глади и жеђи у сравнћнш са другимђ народима врло отврднутт>, и томе привикнут-ћ , а нимало ние размаженЂ. НћговЂ карактер -б е врло сложенЂ, и показуе знамениту смћсу крћпости и норока, савршенства и недостатака. — Оив е од& природе флеематиган5 , и лн>би мирб и одморЂ , задоволанЂ е сђ малбшђ и обично само-толико ради, колико треба да наинужше за себе и за свое прибави , небрине се много за будућноств, за приправу и нагомиланћ потребнм средства живота, нечува на гомили стечено, нештеди , немари за поболшанћ свогђ станн, и нетежи на украшенћ свогђ живота. — • 0 «е е кадарв у негистоКи и у б-кди себе самоеа и свое мирно и безбрижно оставллти ; и то е узрокЂ, што е занемаренв, и што допушта да мноеи на н%еа нападаш, а то лсиввш племенитвш нагинг> мишл$нл тежко бв1 са толиколш стрплшвоску снос1о. — Далћ е добросрдагане, улгоданЂ, пр/лтан 6, побожанЂ, еостолгобивг;, сажалшвв, добротаоране, цћломудренк, гистп, весео, ведарЂ , и зато лгоби особито музику или свирку, пћванћ, пћсничгво , за кое умћтности и преизредне има способности. — Али ге опетБ у еданЂ махЂ ласно разлготи, и срдитп е, лакоулшнк и безуманЂ, лште жуси (холеричанЂ), раадражлшвк, узбурлљивЂ, жестокв , неуступлћивЂ, сварлБивЂ, кавгји и биткги желлнв , а то и према своимђ пр1нтелБима и сродницима, а кадБ се еданпутЂ тако разнри , онда е кадар -б све силе напрегнути, сваку жертву принети, сваку освету, окрутностб и свакги тгрикора и беасрамну поруеу угинити. Уме бмти и услужаЕ1Ђ и марлБивЋ, и као такавЂ се показати према свакоме, одђ кога се награди надати може, или према своима суплеменицима; али заедно е и дрзновенЂ и безстидана у захтквашо , и узиманго , кадЂ види да се коме супротивити може. 6рЂ нокраи све свое задоволБности и мирне ммсли у бћ-

ди и оскудици, онђ опетв за туђимг; илганЉлш гезне, али не толико за иманћмЂ свои | землнка и едноплеменика, него за туђинца добромЂ, особито ако се нћгова лгобопмтностЂ погледомЂ на стварБ раздражи. Често е и злогинацв, лупежи и плћнећји, и онда нееледи ни на законе, нити на казн(,, кол л(у ерози ; тада мора и сво/о прирођену флеел/у и равнодушности одбацити , и постати хитрогЂ ума, предстражанЂ, лукавв, и упоранв. ГордЂ на свого народностБ, презире туђинство и чува се свега , што е туђе , држећи се чврсто свога. Љоби народи свои и свое еднотглеменике, и изђ цћлога срца мрзи на оне , кои га | побћде, кои надЂ нБиме господуго и нћга слугомђ чине; лгоби свои езмкЂ и неће ништа да зна за онаи , кои нћгови уен-ктителг,и говоре; лгоби свое обичае и нрави домаће, свого вћру и законљ , у комђ се е родго , и често преко ! мћре презире друее вћрозаконе, тако да ова мрзостБ у суевћр1е и нетрп.л%н1> прелази , често на толико , да постае смћшна и нћму са; момђ штетна. И саме свое суплелеенике ка; дарЂ е сђ наивећомЂ мрзосћу еонити и нш презирати, ако су друге вћре, друее државе или другогЂ колћна членови или овомђ комђ наклони; мозке на ове непрестано нападати, иви бмти и уништити хтћти. Зато е кавеа и неслоеа Л1еђу Славенилш већБ стара и зарђана, кого ни изобрашенћ нов16гђ времена ние кадро уталожити ; и ова жа.тостна несрећа лко тишти болћ и врсше међу нБима. Тежко томе, кога се СлавенинЂ бои, да 5б1 му народностБ нћгову кварити и ограничавати могао! тога е заклетћш непр1ителБ, противЂ тога цћломЂ св010мђ силомђ устае, ако неможе нвно, а оно таино и сакривен «. Далћ е родолгобацг , уме илшнк и еливу на коцку метнути, храбарЂ е, подузетаиг и смћлЂ и слободанЂ — кадЂ се о слободи, о отечеству и домаћности ради. Али и у оволгв плел1енитомк послу врло лгу преплтстеуе н&еова одиностг, ка безпослености и ленг,ости, и зато ние постоннђ и нема дуготрагоће сталне волћ ; нћгова ватра и одушевлћностБ нетрае дуго и равна е сламномЂ пла! мену. Осимћ тога лако изневћри стварБ, ако