Подунавка Београд

169

Око вечера свога славкогљ и дЕлима богатогЂ живота позна Неапелск^и кралв, Р обертх. МудрБ1 и, одћ дома Анзку, да га срећа изневери. Иобеда е одбегла одћ нћговш барака, раздорљ порјо е срце дргкаве ; нћгова единца сина смртв му е отргла (1328}, и мутна будућностБ ука.чивала се у слутећои души старца , кадљ е иомишлао на свом> милу унуку 1ованку. „ А .хђ ! " Робертљ е горко повикао , кадљ га известише о смрги сбјновлћвои : „круна е спала с мое главе!" И тугкба е ова бмла праведна. 6рт> одђ свое иаирагпе младости, бише принцЂ Карлг> (тако се зваше отацљ 1ованкин-Б) подпора престола и лгобимацБ народа. Снабдевенљ свима гоначкимђ даровима, бмо е ипакЂ доволвно човечанг. и великљ, да у годинама, кадљ крв& наивећма ври, и у веку , кои незна ни за какву другу славу осимћ славе у победама, презире ту славу, и да плаче надЂ победама , кое несрећпми народЂ прескупо сво!Омг> крвлго и своимљ сузама плаћа. Само е сђ пороцима отворЈо непрестанми ратт> , само е за правду и невиностБ траипо тригомФе. У и ■« е свога одсутствугоћегљ отца владао е внше година вадт. Неап.еломљ, и по едногласиомБ сведочанству поданика ићгово е управлинћ бнло царство мудрости , правице и врлиие. Примагоћи тужбе одб наисиромашн1н у народу , носчо е у срцу све свое поданике одг> наимап1 ,гБ до наивећег-!,. трудјо се олакшати сваку нул»ду, и умео е тако расправлнти и саединнвати противоборна одиошемјн о користи , да су на подигнутомљ му споменику представлнли га сљ еднммЂ судомћ кодљ нћговм ногу , изг> «огб вукЂ и лгн1> у друштву и слоги шго. (Продужеше слЉдуо)

КАРАКТЕРИ НАРОДА 1ТВМАЧКОГА И СЛАВЕНСКОГА. (Копацт,.) То е познато, да сама грубостљ и дивлл сирова снага обмчно поб1>ђуе нЗ>;кну ћудв и таиане нрави, свуда, гди само т!,иесна сила рћшава , и гди се никаква ирава ни чове-

ческа ии бонин несматраго. То иасЂ учи свакодневно изкуство у ишвоту обмчномг>, то намљ освћдочаваго и истор^е народа , почемЂ намЂ приповћдаго на пр. о Партима, Иорманнма, Хунима, Арапима, Дпарима, Мођарима, Татарима , Монголима , Турцима н овимђ подобиима, кои су сви одђ себе болћ и изображеше народе поднрми.чи и унропастили : али то : — ние никаква заслуга иити честв! Но мм опетЂ неммслимо, да бм се данашнл одношеш"н Славена кђ Нћмцима на самомЂ зиачаго и карактеру еднБ1 или други осиивала! Истина е, да се Славени нису никадЂ у едиу државу саставили, и то е истииа, да су врло често у бого проти†себе стонли , да су туђинцима (а именито Нћмцима) по ибиовои желБи едни Славеии проти†други помагали и наочевидну пропастБ обадвего страна дћиствовали; — но ово намЂ све емствуе , да су они одвећЂ лгобили слободу и независимостБ и доказуе то , да су они урођено почитагпе имали према правама иарода туђи , што 1и е па то !иагонило, да свакога слободу свето почитовати и уважавати мораго: за то и нису Славени пигсадЂ имали велике завоевателћ , кои бм то као главну цћлБ и задатакЂ живота или вла| данн свога сматрали и себи предложили бмли, I да насилно самосталиостБ и независимостБ су| с!>да свои сруше и нби, слободе лишене, себи ! подчине. Али неможе се ни то казати, да е крћпка и доброволБна слога и саединћнје особита нека добродћтелБ и своиство Нћмаца, 1 ирбо никадЂ 10ШТБ ние међу НБима право со! гласје владало; и свашК листђ ибиовб! лћтописа дае намЂ жалост1!Би*1 образЂ унутрашнћ раз| комаданости и лготм боева, кое су Нћмци међу собомЂ у сва времена до наше доба и до I конца рата Французкога подђ НаполеономЂ водили. Боеви Франка са Сасима, Баварима и другима суплеменицима , после тога груј бе силе (^аи|Тгеф() И права ачега свагда су | поавлћн1а у Нћмачкои истор1и гласовита , и јоштб насЂ садЂ, кадЂ о ш.има читамо, пуне страхомЂ збогЂ свое свирћпости. Ние ли већг> АрминЂ самЂ пао одђ издаице године 21. ! посме Христа, преваромЂ уб1бгп> одђ свои соб.