Подунавка Београд

170

ственм сродника? Но кадЋ су Пипинђ и КарлЂ, завоевателћи ови велики, силе народа у едно моћно средоточје, у еднудригаву саставили, онда е истина сила и моћћ владаоца Фрапачки снажно претезала све друге, и нБиова е дивлн свирћпоств свако противаборенћ други народа ласио у нееднакомљ срашен1№ надвладала и угушила; осимг> тога шмт> 6 срећиа судбина управо мирне и покои милугоће сусћде даровала , кои нису осимђ еднм Римлана, и доцгпе Нормана и 'Мађара — никадЋ сами на нби пападали, кои нису нБиову унутрашнго неслогу на свого користв унотребити хтели , никадљ ш.иову пропастБ нису тражили , и тако су шмв увћкЂ време оставлали , да би одморити се и завоеванћ туђи земалн згодно за себе уредати и предузети могли. Кђ томе су 10штб Римлнни онда већ -б разслаблћни бмли , и после краткогђ времена разнммЂ народима, а и собственммђ изнеможенћмЂ посве сатрвени , сасвимЂ су изђ числа народа изчезли и нестали ; Нормани су увћкЂ само, као гомиле лупежа и разбоиника, да плћне насртали, дакле лако су и одбшни бмли , брзо су и одђ свои разбоинички пустошенн престали; а остале опасности су на Нћмце увћкЂ са изтока изђ Аз1е долазиле, и већЋ одђ други народа, а именито одђ С л авена или сасвимЋ одвраћене биле, тако , да до Нћмаца нису ни дошле, или су барЂ већЂ тако ослаблћне , да су престале бмти управо опасности, кое бм се погнбелго грозиле. Како шкодлбиво дћиствуе на жнвотћ душеннми свакш насилнми и наглми превратЋ народнБЈ нраВ1и и унутрашнћгЋ поредка, као што су га скоро сви Славени претрпили , то нзмђ пада у очи, како на прошлостЋ погледЂ пашЂ обратимо. Аз1*а и ЕгнпаттЈ бмле су колћвке славни учителн и наставника човечества; а Европу е бреговита Грчка озарила , и бмла е изворЋ свјго изрбдности, и праменЋ наиодлич1пп производа лћпм умћтност1и и просвћштеша; а шта су садЂ кукавне — ? СадЂ су землћ ове свете по наивећои части гићзда окрутнога барбарства, као пћквмЋ ударомв на еданЋ мзхћ е у 1њима бмо утамднћнЋ животћ народнми са

свима своима преимућствама, и текЋ садЂ се, после хиладе година , овде ил' онде — међу унуцима тако славнБ1 отаца ■— скромно показивати починћ, тако , да мм садЂ нвима оно одужити можемо, што смо у стара времена одћ ш.и добмли и узаимили. — Овакове преврате нису Нћмци претрпили , пего у наистар!а времена, а и то одћ свои саплеменика, дакле и опетљ у народномЂ духу , безЋ опасности за нћиову пародпостЂ. У овомћ дакле обстонтелству нарочито, а осимћ овога и у самомЂ лежаго обмталишта, особито Нћмаца у землнма приморскима, у коима су они или већ& одћ почетка обмтавали , или су ш барт. зарана заузели , — треба тражити велико олакшанћ нбиовогћ доцш'егЂ развигка и напредована — и саданћгЂ станл одђ оба ова споменута парода! 6рЂ море, особито атлантичко, сђ едне е стране сачувало Нћмце одћ силнм н а п а д е н 1 н непрјателвски барЂ у едномЂ предћлу ; гнарочито у нанстар^е доба, кадЋ 1 оштб уићтностБ плаванн ние бмла тако разширена као садЂ, нису ни ималн 10штБ бродове велике воене , коима бм навале непр1ателћске бмли могли предузети; а (!Ђ друге стране рано су се побуђивали, да и они учасће узимаго на свима онимђ користима, кое упознанћ и обхођен ћ са свћтомЋ и трговина дае у имашр, у свакои моћн и у изображенпо душевномЂ. ЗарЋ се нису зато развили Енглези, Талпшци, Шпанболци , Французи , и сами мали чигломђ Холапдези и Португизци пре него Нћмци у свакомћ смотренпо? А међу овима свима опетЂ су се мћста трговачка много пре узвмсила, него остала. А да су иСлавени умћли овакове красне прилике по обстолтелБствама врло добро употребити, то су они доказали безЂ сваке сумнћ свпимк> наиизредгпимЋ стародревиимЋ дн)реплаван 1. мћ и трговиномЂ , ербо само да едапЂ одинмн прнмћрЋ наведемо, Славени су они бмли , кои су темелБ положили наиславпшмЂ градовима трговачкима , особмто на сћверу, а имепнто онн су ооновали славпу Хан3 У ј (дружтво трговачко на мору балтичкомЂ сћ градовима ХамбургЂ, Брема. ЛнбекЂ — слав.