Подунавка Београд

%

№ Ш.

У Суботу 30. Октобра

1853.

Д А В О Р I И. СЛАВЕНИ ПОДЂ НРМОМЋ МОНГОЛА У XIII вЉку. ВаимехЂ бћдни ! — мбј трпЉсмо Све, што народ-в трпћт' може; Тежке нде, што поднјесмо, СамЋ тм знадешт., ми .чми Боже I Сама изброит' зна твоа рука Брои безчнелм наши мука.

Ваимех -б бћдни! куће наше Иностранцу су отворене, О нђ славенскогт. конн нше, Онт> славенске лшби жене; Сваку слободћ онт. намт, оте. Ваимехт> бћднн ! — ваи срамоте ! I

Ал' не веће — боино оруж^ћ Доба е свакш да похвата; Р одђ сазивлћ свое муже, Терљ 1и ша.г). у средт. рата. Крвцу свовд пролит' замант. СлавенЂ незна ! Вћжи душмант,.

Ои давори! — ванка младе На сусрЉту одт. шнака, В бх вћичаГгге све хнлнде, Нека свога лшби свака : По нвима смо шштерт. славни, €сио народ-в самоставнвЈи 1 Орсатт. ГроФЂ Почићг, Дубровчаввик,.

НАПРЕДОВАНВ ИСТ0Р16 СВВТА И У НБОИ ДУХА. (Извадакт. нзт. вдногт. словенскогЂ рукопнса) Зп ђег @еГф1ф{с баЗ 3(гГепа( ђеЗ %о1М, гсоип 5хе 5Ша(Тсч ГеЈпег (ЕтапараНоп Ггедеп , пч5 ђа( ехп ЈђеЦ 6еЗ бГагоеШђитб ђет аибегп Гехп угшд-1 тгј т>тог тсђ! ођпе С5г^оГд Јидеги[еп, 1запп Ме ПатохГсђе ©е(1, бхе @с< Гсђгф1е бисора'3 егдбпЈепђ, аИ бгШеб еисорахГфеб Зп*е= дга[е1етеп( ЈгохГфеп ђхе сотапхГфе ипђ дегтапхГФе ШЗеИ ђхп(геНеп, ит ђхе Хђа4 ђеб @е1Г1еб Јиг $Кех[е }и бппдеп. т. в. У исторш оружница иарода всте, гдн стои оружш и1.говогт. ослобођеиа, и ако частБ една славенства другон свов „познан самога себе" не безт. послћдка узкликне, то ће онда славенсми свЗзтт., нсторга Европе надопунавагоћи, као трећш кђ гсћлости Европе принадлежећш живалв изиеђу романскога и гермаискога свћта ступити, да дћло духа до зрћлости доведе. Ап1оп Машчииз. КадЂ погледамо на исторххо , опазимо у нбои велику промћнивостг, , кон се дћли одђ оне у природи. брљ у овои сва промћнивостћ у коло се точи, и ув!»кт> повторава тако , да у природи подћ сунцемЋ ништа се новога недогађа. Друга промћнивоств илада на полн) духа, гди едно пролази , а друго ново , и одђ онога разно настае. Ммсле до душе многи, да се тако исто и човечество у коло точи, *но то су кратковиди, кои немогу понати понвлБнЈн, кон се у разнои и увћкЂ новои слици показук*! — Куда бћаш, куда намћрава промћнивоств ова ? Налазе се такови , коима се чиии , да увћкчх. гора времена у исторш слћдухо; али е ммсао нвииа потавнћиа , у маломљ валада кругу затворена, низкимљ страстима сужена, ил' и заиста безбожна! Срцу побож-