Подунавка Београд

181

номђ и дснои мб1сли показуго се увћкЂ времена болн, радостн1н. Мора се дакле напредованћ кђ бол1.му, кђ већему савршенству разумно припознати. Него ово болћ савршенство ние опредћлћно, нити се може конацљ разв1ннл овога видити. Хотећи пакг. именоваио напредованћ означити, посмотрити морамо, шта се развхн, врт. е у свакомђ разв!ннго нешто унутрашнћ, што га тиска и напредЂ тера. У исторш нне то ништа друго , до духљ , коега пол1. она еств. —- Свако природно разв1анћ тамо тегки, да бм се развило то , чиме оно само постае н догађа се, н. пр. дрво в изћ сћмена пошло , у своме развГннго подае опетЋ сћме, у коме е опетт> дрво затворено. Овимћ се дрво уздржава иу нћму разплођава. Него конацЂ, слћдство онога развјана е сасвимЂ равно почетку и поводу своме, ерђ сћме разв1ено е равно сћмену, изђ кога му се разв1ннћ почело. — ДухЂ се такођерЂ разв1н, т. е. онђ се мора у реалности така†понвити , кака†онђ по себи , у своши могућности есте, но сђ ономђ есенцЈалномЂ одђ природиогЂ разв1ннн разликомЂ , да е конацЂ, послћдакЂ ('ЕгГоЈдЈ сасвимЂ друпи, него што е 6 бш почетакЂ; ерЂ овде е бмо духЂ у сво10и могућности, у себи , тамо пзкђ у својои реалности, за себе. Ово бмће за себе показуе већЂ такођерЂ да духЂ самЂ собомЂ, опредћлнванћмЂ своимђ, или свћсћу и волбомђ сво 10 мђ, кђ реализиранго своме долази и доћи ће , кое се опетЂ одђ чисто природногв разв1ннн сасвимЂ разликуе. У разв1пнго 'нћговомЂ су грозни одпорн , а побћђенћ овм одпора е лготии, велик1и посао духа. Цћлв разв1инл духа е подпуно реализиранћ нћга самога , или , што е све едно, разумноств, слобода. Ова слобода тера духЂ, и есте оно, чега ради свеколико разв1ннћ се догађа, као што такођерЂ све , што се е догодило , само огледомЂ на ову цћл& може се разнснити и поннти. У истор1и свћта има више першда, кои су прошли, и чини се, да се и разв1ннћ сђ нБима прекинуло, и да е све, што годђ се развићемЂ нбиншмђ стекло, пропало; чини се дакле, да се разв!ннћ увћкЂ одђ

начала почети мора, коему валвда незнатни може бмти останци пропалм вћкова послужити , и у нечему се употребити могу. Овако мБ1сле га110С1пап1еб ћ181опс1, кои узрокЂ пропасти онб1 пер^ода непонимаго, него све ове догађае за голе случаиности држе, догађав пакЂ прошлн вћкова у некимЂ особностима (аресЈаНШеб) траже , но кое са заоставшомЂ, га11ос1пп!1ћи8 1п*81ог1С18 дабогме непознатомЂ бмтносћу сравнћне, само су покраине (1а1ега1еб). Б б 1 тностб (аићб^ап^а , е88еп11а) истор1е есте развиће слободе духа, а истор1н свћта показуе по степенима корачагоће разввће ово. Првми степенЂ е затворевоствдуха у природи, да! робстзо нћгово. СтепенЂ оваи сасвимЂ е духу одпоранЂ и противанЂ, ерЂ надЂ нвиме , себи свћстнБШЂ бмти имагоћимЂ , и тако изђ себе самогЂ дћиствугоћимЂ, обећанћ слободе примившимЂ, природа несвћстна, непромћнива, неволвна царствув , а духЂ се нбои понижава. На степену овомђ лгоди и народи сђ почетка неслуте ни на наиманвШ духЂ, слутити га пакЂ починго, гонетаго га , и сполншнћ различитммЂ начиномЂ представити га труде се. Овамо спада Чина , Индјн, Монголство, Ассир1н, Бабилон!н, Мед1н, ПерсЈа, 10деа, ЕгипатЂ , и у обште стародревнми свћтљ ас1нтск1и. На другомЂ степену духЂ као така†е погођенЂ, но зна се само као духЂ вндивидуаланЂ.* онђ е овде јоштб сђ природомЂ споенЂ , а у лћпомЂ грлћнго сђ нбомђ ; недћиствуе 10 штб чисто изђ себе, него да бм дћиствовао , треба удахнућа (тош1и8 , ©пде&ипд) одђ природе, и позивђ нћнЂ, иа што дћиствув себи размћрно , дћлотворво (кнкШф) , него не у ФОрми примћрности ( лћпБШ свћтЂ грчкш — ) , после чега лви се духЂ абштактносвеобштми ( — римскш пантеонЂ — ) , па починћ дћиствовати изђ себе , употреблнвагоћи кђ дћиствованго своме више само Формалноабштрактну свеобштностБ ову ( — римско богочастћ — Ј ; дћиствугоћји паиЂ духЂ силнбшђ изабранаца свои напрезанћмЂ скуплн народе у еданЂ чопорЂ, спонва свћтЂ познатни, да бм