Подунавка Београд

186

чуго мого волм)!" Ово се учини; ратницБ! дођу; Iо в а н к а имђ овако прозбори: „Што сте се, пр1атеиг.и мои ! акт. , што сте се толико задржали? Н самг> трпила, што никаква «кена ние, што.ђе едва кои човект. моћи отрпити , и постала самљ робина одђ кралвице. За помоћв е доцне , ал' ние доцне за освету. ... Ако нисте на добротворства могђ дома, ако нисте на мого тврду нћагну лгобавв, ако нисте на вашу дугкноств сасвимљ заборавили — о ! то се нигда непокораваите издаинику, кои ме е злобно с' престола свргао. Вапп. е господарт. Лудвигт. одт. Анжу, мои смнћ и мои наслћдникЂ. — Онг. ће осветити злоставлннћ и поругу свое несрећне маике. Идите ! По итаите кт. нћму, покорте му се вернО и постонно ! Л васЂ за то не само молимг. — а вамт. то и заповедамв озбилвно и торжествено ; ерт. јоштк то могу; 1<>штћ самв н ваша владателвка , одт> Бога поставлћна да ст> вама управламБ." Лко тронути саслушаше витезови ову бесе ДУ — и ранама покривено лнце сузама оближе. Они се зареку да ће зопов!.стб верно испунити. и похите натрагљ, да Херцогу одћ А н н! у однесу материно завћштанје. ПринцЂ Д р а ч к 1 и кадг. е вид|*о да се ови ветрима на полазакт. спремаго и да га е м:ена преварила, запламти од-б срама и нрости и иекте одт> сада знати ни за какву притворностБ ни поштеду. Ст> 1ованкомт> поступи као ст. каквомт. простомћ робинБОмт.; но нћну коначну судбу поднеее на рћшешв кралго Угорскомт. , црномв, непримирено.мЂ непр1нтелго, кои е непрестано у нбои убицу свога брата сматрао. „Јованка нект> умре одђ оне исте смрти, кого е з 6 огђ нћ Андрја претрп10." — Тако е нзрекао немилостивми суд|а — но грозно е и гадно 6 б 1ло, што е неблагодарнћш принцЂ Д рачкШ? што е поданикЂ, што е сн нђ ову крваву пре. суду извршш (1382,). Сђ грозомЂ смотрјо е народЂ на позоришту авно изложено тело свов удавлћне кралБице и стреп10 е одђ суда БоЈкћгЂ. Оваи и постигне кривца. Наскоро погоди матероубицу осветителнми мачЂ. Онђ

падне у странои землБи , у Угорскои (1386), где одђ таиногЂ убице јкнвотђ изгубн, кадЂ е после Лудвика великогЂ смрти', овога кћерг. М а р 110 'тео стерати сђ нас^ЛгђеногЂ престола нћногЂ , и иикакпа суза неовлажи нћго†далНБ1И ГробЂ. А 1ованка почива на светомЂ месту, кодђ гробнице свога отца. 1оштб живи нФ.нђ споменЂ у срцу народа; шштб прима нћнЂ кивотђ жертву милосрднш суза и топлм молитава. Не далеко одђ Неапела стои уединћнЂ на морскомЂ брегу развалћнЂ дворацЂ. Пусте су и мукле нћгове простране собе , распукле зидине бршланомЂ обвЈене. СтранацЂ, кои му се приближава , озбилвски и сђ размшшлаванћмЂ сматра чести достоине развалине, а прси нћгове надимаго се тугомЂ и »калосћу. ВозарЂ примћчава нћгово тронуће. „Ахђ" ! уздише онђ. „Овде е негда живила добра 1ованка!" и приповеда му смућено жалостну истор^го. (Изт. Ротгекове нн[, 1?гђ*©атт(иДдјпсс ©сђп(1еп и т.д.) И с н д о р ђ Стоановић ђ.

ПОТРЕБА II Н0.1:ЈА ДЂВОЛЧКИ ШКОЛА. Матере су прве воспитателимце, учителБке и благодћтелнице рода човћч1егЂ. ОтацЂ, бригама и пословима обтерећенЂ, или неима каде, нли му ние до тога, да се увћкЂ сђ дћцомђ занима. Нћгова оз 6 илбностб, вћгова ладноћа одбји , тако рећи , дћцу одђ себе, и она се лгобко савшго око нТ.жим прсш свое миле маике, кон 1и е одонла, коа ш негуе, и кои се увћкЂ сђ нБима забавли. 6 ли оиа разумна, воспитаиа, уредиа и радена, то ће и дћца такова бмти. Сви обичаи, пг^словице , начинЂ говора прелазе одђ матере на дћцу ; ела, коа матерн нису поволбнЗ, обично ни дћца не еду; како дакле неће и изОбраженостБ и углађеиостб матере на иб 10 во витко , непокварено дћиствовати срдце, коа све што виде, и чуго, у себе упити и смћетити трагке? НаполеонЂ зЉалш е матерв'* евого као паметну и изображену жену, кон се сђ воспитз1П 6 МЂ нћговсамЂ