Подунавка Београд

Л? 52.

У II е т а к е . 24. Д е ц е м б р а

1853.

Д А II И Л О ()' К О II Н Е Л Л Ђ (Коиацт>.) Поиитично радећи показао се О Коннеилљ 1821. године првБ1и путЋ; одавно е онг. полоЖ10 таи основт., да се одг> нраведпи потраживани, коима Ирска дугуе, нешто одб1ити мора, будући бм се тимб у станћ дошло, да се лакше и снгурше остатакг. подмнри. Кад-в е дакле Георпи IV. Ирску посћтити хтћо , бмо в планЋ начинћнт., крала личио задобити , да онб са Ирскомљ и ЕнгЛезкомтз, кано сћ двћма , као што е Хановеранска и Енглезка, една поред-ћ друге постоећима др.кавама поступа. С ћ томћ ммсли кралв е свуда сг> наивећомт. чесћу , и наиболћимг. отлнчјемћ дочекиванг. 61.10, и 0'Коннеллг> му е самг. при долазку нћговомгЈ у Дублииг. круну одг. ирскога лавора поднео. Али Георгш IV. ние бмо човГ.кг. за Ирце. Кад-|Ј се у Л ондонб вратЈо, благодари 1 имв лвно, што га па нћговомг> путованго нису тужбама обтерећнвали. Та безчовћчностБ е цћлу државу и цћо народг. разнрила, и садг. почне О Коннеллг. систему кретанл уводити, кого до данасг. продуаЈава. Нћгова е цћлв све Ирце мало по мало кт. участ1н) у нћговимг. трудовима за уништен!. тегоба свога отечества побудити , у мислима о самосталнои држави : Ирску са Енглезкомг. подђ едноггЈ крала ставити, и устроешемгз цћле моћи народа, безг> да бм се закони земалвски повредили, (што бм правителг.ству за уставу сходио мћшанћ повода дати могло) ис-

кана повлађивапн одг. Епглеза или мало помало задобмти или на едаредг. у каковои неволби силомг. отети. Нћговг. првми коракг. 'на овомг, путу бмло е увћдомлћнћ осиовоположешн, да Ирци и католике за преставнике у долнГ.мг. дому избрати могу. Ово е до данаст> заостало, одђ части зато, будући е познато бмло презиранћ, у коме су членови те цркве кодг. ^Енглеза сталли , а одг> части што ние могуће 6 б1ло, полоЈкнти заклетву , коа се при ступанго у парламннтг. изискивала. 0'Коннеллг. напротивћ уч1о е, да се католички представници сами изберу, а у парламентв ће се пустити, или ће они сами израднти, да се у парламентЂ пусте. II тако е 0111. самг. дћиствително 1828 за члена долнћга дома изг. Грофје Кларе избранг.. и нћгово нолвлКнЈе у парламенту. Докело е пмтанћ ослобођепа (вманципафб) у толико иапред!., да е већг! г. 1829 заклетва, кои е приступг. кг. ларламенту немогућш чинила? сасвимг. укииула. Да се пакг. то небвх сасвимг. учииило као нћму уступлћно право, придодато е истомг. одобрешго примћчаше, да свакји членг. , кои е пре изданогг. ослобођени избранЂ, мора стару заклетву полагати. У слћдству тога припуђенгЈ е бмо ОКоннеллљ себе дати ново избрати, што се заиста 1830 године збмло. Таи знаменитми успћхг. повмшавао е с' едне стране 0'коннелла особиту отважноств, с' друге пакг. стране гнћвг. нћговш противника,