Подунавка Београд

НА КОНЦУ СТАРЕ ГОДИНЕ. Време лети, траго лета, Пр°ђУ Да»и, <иину часи: Човект. слаба одт> дћгета Живн, гине у уздаси. У дубоко тако море И ово намЋ опетт. ето Вћковите међ' поноре Устрми се старо лето, Тиие и тн, србскЈи свше, На време се кратко сћтн, Па на стази од-б нстине Ступаи сложно у просвћти. Р. П. Н Е Ш Т О О Б А Л Л А Д И Г. I 0 А Н. СУББОТИћ а: „САБЛЛ МОМЧЕ, ЦВЂТЂ ДЂВОИЧЕ." (КонаЦЂ.) СтихотворацЂ свагда ииа ту цћлв , да у баллади или истинитми , или истини подобант> догађаи читателћима представи , навластито због -б тога , што се тмиђ начино51Ћ наилакше постнзава она ц К лб , побудити у читателш участ!е туге и жалости или радости , негодованћ, одвраћаи и т. д. како се кадљ ово или оно чувство за претегу мћрила срца човеческогЂ употреби , и како кадт. главна цћлг. предиета са собомљ доноси. Кодђ таквогт. наблгодаванн стихотворца, сва дћиства, постепено у баллади нвллгоћа се, ст. очевидншмт. участ1емЂ лратима, као да иамЂ се у самомт. животу дћиствугоћа лица представлаго. Напротивт. тога онаи предметт., когб е саиа сила уображенл у сагласно сђ ФантазЈомт. породила, промашитће

8 4)3.

увенЂ ту ц Н лб , и као изммиглћн -б сматрапт. често ће не само ммсли читатела разсеати, но и само срце одт. предмета одвратити. Такавт. е предметт. предстоеће балладе. Првми поглед -б на надписљ опоминћ наст., да е то изммшлћно , а тмм-б самммт. унапредЂ угушуе лгобопнтство, кое истинитбш или истини подобант. предметЂ безпрекословно у нама производи. Уподобливати дћвоиче цвћту, тоеслободно и лћпо ; али као надпист. балладе , и у читавомт. дћлу као извГ.стно лице употреблавати, ние никако у свомт реду. Ако му се башт. тако име „ЦпАтв д&воииг' допало, ние ли могао псто такво, а природнје и у самомЂ Јкивоту налазеће се употреби ? А то е ЦвАта! Ово нсто и о „саблп момсету" вагки. Жалостнми почетакт. балладе ние ,,своил1 болма " описант. , као што Г. Субботићг вели. Момче сувише разслаблћно, и предвидећи свого скору смртБ, а гледагоћи лгоблћнми свои предметЂ. ст. коимђ ће се скоро разсгати морати , сувише се ладно изражава , нати даими характерт. простомљ залгоблћнику приличи. У часу наивеће свое жалости , мћсто да намт. на лицу знаке краипе и угушене у прсима болћ или жалости попагке , онђ унапредЂ ладио предсказуе свого сутрашнго смртв, и ладнокрвно лгобопмтство свое и.чнвлгое, комђ ће драга пћгова „рупу дати ." Мени се чини, да овакавт. ладанЂ характерЂ само лицу , опакомћ судбомт. дуго немилице гонћномЂ , и у бћди отврднутомЂ срцу приличи , као што е, ако се добро опоминћмв, Шекспира ХамлетЂ, и жел10 бм сврху предмета овогђ излснен!« болБи одђ мене познавателн природе. Исто е тако ладно описамо и чувство дћвоике , кон се у слћдугоћимЂ рћчма, пао шалећи се изражава :