Подунавка Београд

107

дора у талЂ пао. РеФормахуа одћли претестанте одт. католика. Што е годб одђ Саса произтицало, сумнително е зато бивало Целту; онћ се и тврдо придржапао свои предан1д;тралла су 13 година одђ 1612 до 1625 — гонеша , и изђ цћлогљ предћла Ултера протерани су бмли Јкителви, алн у течаго времена Целтљ е себе осилт, будући е нека частв Саса , католичке вћре бшвши, срећу са*гонћнимЂ Целтима дћлила. Кадт> се пак)> оревратнии рат-в породи, кои е Кариа I. главу на панБ донео , и Кромве .1б са снажномЂ мишцомђ владу прими — одђ 1625 до 1660 — придрнсавали су се Целти старине и остали кралћвству наклонћни. И домђ Брауншваига, нашавши 1и досаданћмЂ старомЂ владагоћемЂ дому вћрне, произведе у землви новии ратљ одђ 1660 — до 1692. — Као што су и пре за нелгоде сматрани, сада за невћрнике, и тако е сђ нвима, као са издаиницима , поступано. Вешана и разграблБиванћ добара, само се звало убшство и насилно отиманћ. И та су гонћн1н бБ1ла опетЂ зато срећна, ерЂ гди кои племићЂ е саучаст !н имао , ако и свирћпогЂ , но баремЂ е бмо почетакЂ, те су Целти потомђ као и остали лгоди сматрани. СадЂ су по судеискомђ виду тако названммЂ казнителнммЂ законодавствомЂ — одђ 1692 до 1778 — мучени бмли. Ко бш годђ Еиглеза служ10, а протестантЂ бмо, и притлжавао непокретна добра , могао е сђ ИрцемЂ што е хтћо чкнити. Населћницима , Католицима и Целтима нису грађанска и лична права уступлћна бмла, право иманл и слободе, кое ЦелтЂ ние уживао, опомимаше га на робство. (Дал-ћ с.1-ћд}е.)

Н Е III Т 0 О Б А Л Л А Д И Г. I 0 А Н. СУБОТИ1. А: „САБЛЛ МОМЧЕ, ЦВЂТЂ ДЂПОИЧЕ." Баллада ова, кон е Гд. рецензенту П. повода дала, да свои судЂ надЂ нгј О мђ изрече, похвалБнвагоћи и кудећи оно, што му се похва-

ле и покуде вредно учинило, побудила е и мене, да о нбои нћке примћтбе, односително како на саими предметЂ, тако и на рецензда, читателБима на разсуђенћ поднесемЂ, единствено тммђ увћренћмЂ руковођенЂ, да ће се на овми начинЂ наилакше до истине доћи , и правацЂ пронаћи моћи, по комђ ће се у будуће и сачинителБ , а и остали стихотворци управллти. Лгоди се до смрти уче и све еданЂ одђ другога; и еданЂ никадЂ онолико знати неможе, колико сви знаду. КнБижество е наше пламенЂ просвћте изђ више искрица саставлћнЂ; свакш е дакле дужанЂ свого искрицу томђ пламену придружити, и што више искрица буде, тамЂ ће бнти пламенЂ просвћте већји, свћтл1и. Дакле кђ ствари. Г. СубботићЂ налази у самммЂ рћчма рецензента извиненје (види Срб. Н. Листђ чис . 43 и 44. т. г.) , што е „ на дуеу лгобави,, кратка жалостг> слЉдовала," т. е. што „ венгани нису бб1ли' 1 и што „ тгристоиностс, отворену лсалостг, ние доггуштала но а бм рекао, да се у истммђ рћчма извинеше микадсо наћи неможе. Г. реценз. наводи извинен1в само ,.отворене ," лвне жалости, а никако унутрашнћ. Праву и велику жалостБ, као што е у овомђ случаго, само утвора свћтска и покварено срце сакрити може, но и то само сполншнго, нвну ,, отворену," промћномЂ вештомЂ сполншпби , унутрашнћмЂ чувствованго сасвимЂ противнм знакова, а нћжно ц чувствително срце дћвоике, на шштб просте, кого е природа одђ покваренћ! вештине обичан у светомЂ храму невиности сачувала нћжно велимЂ срце дћвоике на сполашнго, то ли унутрашнго велику свого жалостБ прикрити неможе, з 6 огђ тога, што кодђ природногЂ срца природни знаци увекв унутрашнБЈи немирЂ прате. Но да допустимБ и то, да е пристоиностб изискивала, да и природно срце, кое границе овакве пристоиности збогЂ природе свое или невиности никадЂ непознае, у притворности (?) сполншнго жалостБ угуши, зарЂ е збогЂ тога мора 10 и унутрашнго жалостБ тако наскоро угушити , и сб тнмђ сднммђ поступкомЂ одђ простогЂ природногЂ суштества , нагрда постати? А то е управЂ, што е Г. рецензентЂ жел1о и лћио израз10. Види се дакле, да е Г. СубботићЂ силомђ у онммђ рћчма извинен!е тражш, у коима се никако неналази. (Да.Л сл&дуе.)